Prema razvojnom planu Kine, nova zona Binhai u primorskom gradu Tianđinu, na severu Kine, će biti pretvorena u industrijsku bazu za modernu proizvodnju i istraživanja. Radi ostvarivanja ovog cilja, nadležne službe u zoni Binhai upravo rade na podsticanju razvoja lokalnih kompanija visoke tehnologije.

Nanotehnologija je jedna od vrsta najsavremenijih tehnologija na svetu, čiji razvoj predstavlja važan projekat u okviru razvoja visoke tehnologije. Iako je Kina jedna od malog broja zemalja koje su relativno rano započele istraživanje nanotehnologije, u njoj ipak postoje brojni problemi poput prostorne razudjenosti kompanija i nedovojne standardizacije tržišta. Radi ubrzavanja procesa industrijalizacije nanotehnologije u Kini, Kineska državna baza za industrijalizaciju nanotehnologije je u saradnji sa kineskom Akademijom nauka, u novoj zoni Binhai osnovala je Državni institut za nanotehnologiju i inženjerstvo. Ministarstvo finansija je ovom Institutu obezbedilo novčana sredstva u iznosu od 38 miliona juana, sa ciljem uspostavljanja platforme za istraživanje primene nanotehnologije u oblastima informatičke industrije, biologije, medicine i mikromehanizma. Govoreći o položaju Državnog instituta za nanotehnologiju i inženjerstvo, zamenik direktora Kineske državne baze za industrijalizaciju nanotehnologije, Meng Ce je naveo da će Institut u potpunosti integrisati društvene resurse, kako bi se ostvario zajednički razvoj osnovnih i primenjenih istraživanja i u postizanju dostignuća.

Moje mišljenje je da ćemo ubuduće sigurno biti jedan od tri ovna predvodnika u oblasti nanotehnologije. To podrazumeva da će se Državni centar za nanotehnologiju baviti osnovnim istraživanjima, Institut za nanotehnologiju i inženjerstvo radiće primenjena istraživanja, dok će naša baza ulagati veće napore u industrijalizaciju ove tehnologije, kako bi se postepeno formirao državni sistem za tehnološko stvaralaštvo.

Nanotehnologija se primenjuje u sferama informatičke industrije, biologije, medicine i farmacije, hemijske industrije, vazduhoplovstva i kosmonautike, nacionalne odbrane i energetike. Zahvaljujući svojoj širokoj upotrebi, nanotehnologija ima ogromne tržišne potencijale, stoga njen razvoj može da unapredi usavršavanje strukture relevantnih industrijskih grana i direktno utiče na povećanje konkurentnosti države. Govoreći o dostignućima koja je Institut za sada postigao, Meng Ce je izložio:

Za sada je već završena izgradnja devet platformi za stručna istraživanja. Pored toga Institut raspolaže sa više od 400 kompleta najsavremenije opreme na svetu. Insititut razvija tesnu saradnju u brojnim projektima sa Finskom, Japanom, SAD, Rusijom, Australijom i Kanadom, od kojih je plan o projektu saradnje sa Finskom već podnet kineskom ministarstvu nauke i tehnologije, i uključen je u okvir strategije za razvoj odnosa izmedju Kine i Finske.

U oblasti istraživanja nanotehnologije, Kina poseduje uticajnu i visokokvalifikovanu istraživačku ekipu, ali na planu industrijalizacije nanotehnologije ipak daleko zaostaje za razvijenim zemljama, i po tome se nalazi tek na petom mestu u Aziji. Stoga je Kina suočena sa zadatkom da svoju vodeću tehnologiju pretvara u proizvode. Meng Ce je povodom toga izjavio da će ubuduće izraditi kriterijume za nanotehnološke proizvode, da će u zemlji obučavati grupu istraživača i tehničkih kadrova, kao i da će pojačati saradnju unutar i izvan granica zemlje.

Pored Državnog instituta za nanotehnologiju i inženjerstvo, nekoliko desetina projekata visoke tehnologije drugih dvanaest kompanija, među kojima su tianđinska Kompanija za električna vozila Ćingjuan, tianđinsku Akcionarsku kompaniju sa ograničenom odgovornošću za poljoprivrednu tehnologiju Kežun i tianđinsku Kompaniju za poljoprivrednu tehnologiju Tianlong, takodje je dobilo namensku pomoć za razvoj industrije u zoni Binhai. Ovi projekti su iz oblasti informatičke industrije, biomedicine, poljoprivrede, hemijske industrije, a njihova vrednost iznosi čak 9.14 miliona juana.

Industrijska zona u oblasti Binhai pruža raznovrsne povlastice važnim tehnološkim projektima. Na primer, u ovoj industrijskoj zoni obezbedjeno je maksimalno milion juana za kompanije koje su registrovane na području industrijske zone radi izvodjenja za državu značajnih naučno-istraživačkih projekata. Kompanijama, koje su zadužene za važne tehnološke projekte u gradu Tianđinu, industrijska zona Binhai pruža finansijsku pomoć u iznosu do najviše 500 hiljada juana.

Ove povlastice su uveliko povećale aktivnost kompanija u toj oblasti da investiraju u projekte visoke tehnologije. Ocenjujući važnu ulogu podrške lokalne vlade, predsednik Upravnog odbora tianđinske Kompanije za poljoprivrednu tehnologiju Tianlong, gospodin Bao Vanđun je rekao:

Poljoprivreda je moćna privredna grana koja koristi mnoge tehničke elemente. Razvoju visoke tehnologije u poljoprivredi potrebni su dugačak vremenski period i veliko strpljenje kompanija, pa je u takvim uslovima podrška vlade dragocena. Recimo, vlada industrijske zone Binhai je, pružajući namensku novčanu pomoć, umnogome dopunila i usavršila finansijsku konstrukciju za naša poljoprivredna istraživanja. Baš zahvaljujući ovoj podršci, naša kompanija već ima jedanaest postdoktora, koji su se specijalizovali za poljoprivredna istraživanja.