Pred ulazom škole blagostanja «Cai Ćuan» u gradu Lasa, administrativnom centru kineske autonomne pokrajine Tibet, novinari našeg Radija začuli su zvuke pesme. Ušavši u školu, primetili su da učenici ove škole, ruku pod ruku, pevaju školsku himnu.

Ova škola tibetanskog tipa zauzima površinu od preko 3700 kvadratnih metara i specijalno je namenjena hendikepiranim učenicima i siročadi. Direktor škole se zove Čampa Tsondre, koji je istovremeno i direktor fabrike nacionalnog zanatstva u Lasi. Čampa Tsondre, kao i druga deca iz siromašnih porodica, nije pohađao zvaničnu školu, nego je samo učio kanone nekoliko godina. Kada je malo porastao, radio je kao tesar, obućar i glumac. Ima bogato životno iskustvo.

1986. godine Čampa Tsondre postaje direktor fabrike obuće. Uočio je da siročad i hendikepirana deca nemaju priliku da pohadjaju školu, a da neki hendikepirani mladi ljudi nemaju posao. Mnogi od njih nemaju uređen život, nego skitaju ulicama. Odlučio je da im pomogne u učenju i zapošljavanju.

Svoju fabriku pretvorio je u kompleksnu fabriku nacionalnog zanatstva blagostanja za siročad i hendikepirane, u kojoj ih ima više od 20. U fabrici uče znanja iz kulture, slikarstva, rezbarenja, proizvodnje obuće i druge vrste nacionalne primenjene umetnosti.

1993. godine svojom dugogodišnjom ušteđevinom u iznosu od preko 400 hiljada juana izgradio je specijalnu školu blagostanja «Cai Ćuan» koja prima siročad i hendikepiranu decu, te je tako postao direktor ove škole.

Čampa Tsondre učenicima plaća troškove za hranu, smeštaj i obrazovanje, i lično ih uči raznim veštinama. Želi da se oni oslone na sopstvene snage i da postanu korisni za društvo.

Svake nedelje dolazim u školu. Zahvaljujući novom društvu, danas živimo srećno. Oni treba da uče kako bi bili u mogućnosti da doprinesu procvatu domovine. Oni uče veoma marljivo, mnogi od njih su se upisali u bolje škole i dobili priznanja od društva.

Trenutno u ovoj školi ima 145 učenika. Čampa Tsondre ih voli kao svoju decu, zato ga deca i ne zovu direktorom, već tatom. Siroče Droje Tseten je njegov učenik kojem je otac umro veoma rano.Kada je imao šest godina umrla mu je i majka.Sasvim slučajno došao je u specijalnu školu blagostanja «Cai Ćuan». Droje Tseten rekao je sledeće:

Prvi put imam tako veliku porodicu; prvi put imam toliko mnogo braće i sestara; prvi put mogu da se najedem; prvi put sam ušao u široku učionicu; prvi put sam video nastavnika; prvi put imam nove udžbenike i prvi put sam saznao da je moja domovina Kina. Svaki svoj «prvi put» sam započeo u ovoj školi, u kojoj živim već 6 godina. Ja, kao i drugi učenici, živim srećno, naučio sam mnoga znanja i shvatio kakav čovek treba da postanem.

Čampa Tsodre je za svoje čovekoljublje dobio i podršku lokalne vlade. Radi obezbeđenja egzistencije učenika, lokalna vlada svakom učeniku daje mesečnu dotaciju od 200 juana, a u slučaju bolesti obezbeđeno im je lečenje.

Specijalna škola blagostanja «Cai Ćuan» u Lasi radi već 10 godina. Mnogi učenici iz ove škole upisali su se u više srednje škole ili na univerzitete u unutrašnjosti zemlje. Videvši rezultate svojih napora, Čampa Tsondre je osetio zadovoljstvo, koje može osetiti samo jedan čovekoljubac poput njega.