|
Na planini nadmorske visine preko hiljadu i 300 metara, u obliku tigra u provinciji Hunan na severo-zapadu Kine žive pripadnici narodnosti Hua Jao, inače filijale jedne od 55 kineskih nacionalnih manjina – nacionalne manjine Jao. Narodnos Hua Jao ima samo oko 5 hiljada stanovnika, koji poseduju raznovrsne divne nošnje i tajanstvene i odvažne navike i običaje. Drevno drveće koje prati njiho život, privlači jednu za drugom grupe turista.
Dragi slušaoci, vi ste siurno opijeni ovom prijatnom planinskom pesmom, «Planinskom pesmom Vu Va». Neki kažu da je to vrhunac savršenstva u kineskim narodnim pesmama. «Planinska pesma Vu Va» je baš nastala iz filijale nacionalne manjine Jao, narodnosti Hua Jao.
Nacionalnost Hua Jao ima 400 godina istorije. Zašto se zove Hua Jao? Jer su naša odela, naročito odela za devojke, šiju rukom same devojke raznobojnim nitima, koja izgledaju veoma lepo. Tako su našoj narodnosti ljudi dali lepo ime «Hua Jao».
Kao što je pre rekao Hu Sinsong, pravi pripadnik nacionalnosti Hua Jao, nošnje ove narodnosti su zaista lepe. Svako ko dolazi u selo Hua Jao, uvek se divi njihovim nošnjama i odeći. Novinarka Peng Jećing je radi izveštavanja boravila u ovom selu. Ona je istakla:
Ako nisam videla svojim očima, uopšte ne mogu zamisliti koliko su specifične i prekrasne nošnje za devojke nacionalnati Hua Jao. Može se reći da se sve lepe boje u svetu, kombinuju u njiohovim nošnjana.
Lepa marama za glavu, dugačko odelo tamno-plave boje do kolena, suknja sa vezovima i raznobojni pojas, svaki od kojih predstavlja oznaku devojaka narodnosti Hua Jao. Živopisni zmaj, feniks, ptice, ribei cveće na njihovim odelima su vezovi koje prave same devojke.
Devojke nacionalnosti Hua Jao treba da od malena nauče vezove i pre udaje moraju da pripreme suknje sa vezovima za ceo život, inače neće naći momka. Devojčica Li Li koja pravi vezove na suknji, rekla je novinarima:
Pravim vezove u obliku ribe. Pogledaj. Učimo vezove obično od 10 ili 11 godina.
Kako kažu devojke za pripremanje jedne suknje je potrebno više od 300 hiljada bodova, za koje se treba trošiti najmanje pola godine. Medjutim, žene narodnosti Hua Jao mnogo vole lepotu i i za vreme rada ne skidaju lepe suknje i marame. One kao razbacani sveži i skokoviti planinski cvetovi ulepšavaju okolinu u kojoj one žive.
Život pripadnika nacionalnosti Hua Jao nemože biti bez drevnog drveta. U okolini svakog sela se može videti šuma, gde su razne vrste drveta. Momak ove narodnosti Feng Džian je sa osmehom rekao novinarima:
Obožavamo drevno drveće. Ako se izgubiš na planini, samo treba zapamtiti predloge starih koji glase: gde raste drevno drveće, tamo je domaćinstvo.
Pripadnici narodnosti Hua Jao takodje ne mogu biti bez planinskih pesama. U njihovim selima se stalno čuju pesme. Evo sada čujete njihovu «Zdravicu».
Devojke i momci su mnogo sposobni za ljubavne pesme, a drevna šuma je dokaz njihove ljubavi. Pored toga planinske pesme uvek prate njihove poslove na polima i na taj našin teraju umor u radu.
Nacionalnost Hua Jao ima mnogo narodnih običaja, posebno prilikom udaje devojaka. Svi žitelji u selu u novim raznobojnim odelima, noseći crvene suncobrane, ispraćaju devojku koja se uda. Uveče se održava veselje, a svi oko logorske vatre veselo pevaju i igraju do duboke noći.
|
