 Jesen u Pekingu je već počela, mada je ove godine, kako kažu Kinezi, " tigar ispruzio rep", tj. dnevne temperature su i dalje visoke, prijatno je provoditi vreme napolju. Preko dana, negde oko podneva, izbor je jednostavan. Peking ima dosta restorana sa baštama, bezbroj parkova i brojnih zelenih oaza, u to doba krcatih ljudima koji koriste pauzu za ručak ne samo da prezalogaje, vec i da predahnu od posla. Medjutim, odluciti se gde provesti veče nije lako jer u 14 milionskoj prestonici Kine ima sijaset mesta koja plene zanimljivom arhitekturom i kombinacijom starog i novog, Zapada i Istoka. Ipak, postoje dva mesta koja stranci koji žive u Pekingu najčešće posećuju.
Jedno je Ulica barova na Sanlitunu, distriktu ambasada. Samo pet kilometara od nje, nalazi se Š ča haj park sa brojnim barovima, drugo omiljeno mesto ne samo stranaca, vec i pekinških bon vivana. Ali, za razliku od ulice barova na Sanlitunu za koju se može reći da liči na bilo koju ulicu barova u svetu, Š ča haj park je zadržao drevni gradski ambijent, uprkos modernom enterijeru svojih gradjevina. "Ovaj deo grada sacuvao je drevni ambijent i predstavlja suštu suprotnost kulisama Pekinga kao svetske metropole i zato volim ovde da provodim vreme", rekao mi je Stanimir Aleksandrov, student kineskog jezika iz Bugarske koga sam srela u Š ča haj parku jedne veceri.
 To njegovo mšljenje deli veliki broj stranaca i to je prvi od razloga zašto je ovo mesto medju njima postalo omiljeno mesto za večernji provod. Drugi razlog je što barovi u Š ča haj parku zadovoljavaju zahteve razlicitih generacija i vokacija. "Ovde je izbor stvarno veliki. Svako moze da nadje mesto u kome se pusta muzika koju voli, ili mesto u kome služe hranu i piće baš po njegovom ukusu", objasnio mi je Stanimir. . U bilo koji bar da udjete imaćete pogled na jezero po kome se mreškaju talasići i ogledaju brojne svetiljke koje osvetljavaju stotine lotosa na površini vode.
Obala je okružena pojasom žalosnih vrba koje noću izgledaju kao nekakva mistična zelena zavesa. Preko jezera prelazi se mostićem izgradjenim pre vise od 1000 godina i u večernjim satima preko njega teče neprekidna reka posetilaca. Oni zatim , u potrazi za barom u kome će provesti veče, prolaze uskim uličicama oivičenim visokim zidovima, koji odzvanjaju njihovim žamorom. A iza njih možete nazreti siluete bivsih rezidencija ličnosti iz kineske istorije i kule sa zvonima. Š ča haj park je izgradjen još za vreme Juan dinastije koja je vladala od 1271. do 1308. godine, kao blok palata, hramova, esnafskih domova i rezidencija gradjana, ali se neprestano održava i renovira.
Kad je rec o enterijerima ovdasnjih barova, oni su toliko fascinantna mešavina kineske tradicije i modernih, zapadnih stilova da bi o njima mogla da se napiše podebela knjiga. Bar "Paserbaj" tj. "Prolaznik", na primer, odlikuje se starinskim radom u kamenu i rešetkama na prozorima. "Nali", u prevodu "Tamo" vlasnik je dekorisao u stilu starih nemačkih kuća, a ako svratite u njega, racunajte da ste došli i na izložbu jer su na zidovima postavljene umetničke fotografije. "Ponekad iako odlučim da veče provedem u drugom baru, svratim u Nali, tek da vidim da li ima nešto novo od fotografija. One su zaista visokog kvaliteta", rekao mi je Stanimir. . Bar Bejfeng, tj. Beli javor, na primer, ima zanimljivu fasadu, a enterijer bara Zuo`an, sto na srpskom znači Leva obala jednostavan je, ali jedinstven - prigušena svetla, niski stolovi za čaj u kineskom tradicionalnom stilu, oko njih udobne fotelje i sofe, a tu je i dvorište sa stolovima i stolicama od trske. I tako, mogla bih nabrajati u nedogled.
|
