Kinezi vole da piju čaj u svadnevnom životu. U Kini postoji tradicija pijenja čaja duga 4 hiljade godina. Običaj je da Kinezi doste počaste čajem. Kada dodje gost, domaćin ga počasti mirisavim čajem, zatim ćaska sa njim pijući čaj. Priča se , daje pre 280. godine pre naše ere, imperator državice Wu, u današnjem južnom delu Kine, voleo da na prijemu napija ministre rakijom. Medju njima se bi ministar Vej Džao koji nije pio alkohol, te ga je imperator častio čajem umesto rakije. Posle toga, intelektualci su počeli da časte goste čajem. U periodu dinastije Tang, pijanje čaja je postalo običaj. Kaže se da ovaj običaj ima veze sa budizmom. U periodu od 713. do 741. godine pošto su se dugo vremena udubljivali u misli, hramski kaludjeri i vernici su postajali umorni, počeli su da zevaju i bili su gladni. Budistički svečtenik je našao rešenje i dozvolio im da piju čaj za osveženje. Nakon toga je ovo postalo popularno u raznim krajevima zemlje. Za vreme dinastije Tang, odnosno od 7. do 10. veka, u bogatim porodicama je postojala posebna soba za kuvanje i pijenje čaja i za čitanje. 780. godine naše ere, stručnjak za čaja iz dinastije Tang Lu Juju uopštivši iskustva za gajenje, spremanje i pijenje čaja, napisao je prvu knjigu o čaju u Kini. Za vladavine dinastije Sung, odnosno u 12. veku, imperator Huj Zhong je ministre častio čajem. On je lično kuvao čaj. A za vreme dinastije Ćing, odnosno od početka 17. do početka 20.veka, u carskoj porodici se koristio čaj ne samo u čast domaćih gostiju, već i u ćast stranih diplomata. Sada povodom nove goine, prolećnog praznika i važnih državnih praznika, vladine institucije ili organizacije po običaju priredjuju Čajanke. U Kini je formirana specifična kultura čaja. Kuvanje i pijenje čaja se smatraju numetnošću. U raznim krajevima Kine postoje raznovrsne čajdžinice. U prometnoj ulici Ćianmen u Pekingu postoji specijalna čajdžinica gde ljudi piju čaj, uz čajni keks i uživaju u umetničkim predstavama. Na jugu Kine čajdžinice se nalaze obično u pejzažnim mestima, gde putniciuživaju u prirodnim lepotama pijući čaj. Postoje u Kini različiti običaj pijenja čaja i raznovrsni čajevi. Na primer, Pekinžani vole da piju jasmin čaj, Šangajci-zelenčaj, a stanovnici provincije Fudjian vole da piju crni čaj. U pojedinim mestima, ljudi vole da u čaj stavljaju razne dodatke. Na primer, u nekim mestima provincije Hunan, u čast gostiju, domaćin u čaj stavlja so, djumbir, pečenu soju i susam. Gost pije čaj, polako drmajući šolju i na kraju pojede dodatak. Zato tamošnji ljudi to nazivaju jedenjem čaja, a ne pijenjem čaja. Svako mesto ima svoj način sprmanja čaja. U istočnom delu Kine se priprema čaju u čajniku. Zanimljivo je spremanje čaja ''Gonfu'' u provinciji Fudjian čiji je proces spremanja komplikovan, čajni pribor je specifičan, a šolje su minijaturne, te je formoirana posebna umetnost spremanja čaja. U Kini postoje različite ceremonije pijenja čaja. Na primer, U pekingu kada domaćin donosi čaj, gost ustaje i obema rukama prihvata šolju, izražavajući zahvalnost. U provinciji Guangdong i Guansi-čuanskoj autonomnoj pokrajini, primivši šolju čaja, gost prstima desne ruke tri puta udari sto u znak zahvalnsti. A u drugim mestima, ako gosti žele da još piju, treba da u šolji ostave malo čaja na dnu. Primetivši to, domaćin odmah doliva još čaja. Ako je šolja prazna do dna domaćin misli da gosti više neće da piju.