Prostranu stepu u Autonomnoj pokrajini Unutrašnjoj Mongoliji na severu Kine nastanjuju pripadnici mongolske nacionalne manjine koji se uglavnom bave nomadskom privredom.

Po plavom nebz plutaju beli oblaci, a po bezgraničnoj stepi leže beli mongolski šatori i stada belih ovaca, razbacani kao biseri. To je česti prizor iz života stočara mongolske narodnosti. U njihovom svakodnevnom životu i u religiji svuda se može videti bela boja. U našoj današnjoj emisiji govorićemo vam o značaju bele boje koju pripadnici mongolske manjine veoma cene.

Pripadnici ove nacionalne manjine vole belu boju delom zbog životnog okruženja, a delom zbog svoje religije i legendi. Na prostranoj stepi na severu Kine, gde žive pripadnici mongolske nacionalne manjine, vlada duga zima, tokom koje cela stepa pokrivena blistavim snegom. Što se tiče bele boje, pripadnici ove narodnosti ne misle da je ona jednostavna i hladna, već je smatraju simbolom

svojih predaka i nebeskog boga, jer predstavlja pravu belinu i čistoću. Medju pripadnicima ove manjine se još od samog njihovog početka sa kolena na koleno prenosi prenosi jedna popularna legenda. Devojka mongolske nacionalnosti Saržina nam je ispričala ovu legendu:

U našoj prvoj knjizi o istoriji na momgolskom jeziku piše o ovoj drevnoj legendi koja kaže da je mongolski narod nastao iz veze sivog vuka i belog jelena koje je rodio nebeski bog. Zato pripadnici mongolske narodnosti sebe smatraju potomcima sivog vuka i belog jelena.

Iz uloga fiziologije, bela boja, kao neutralna boja, može zadovoliti fiziološku ravnotežu ljudskog oka. Vizuelni utisak o beloj boji mnogo je jači od utiska koje pružaju druge boje. Pored toga bela boja zbog svoje kristalne ćistoće, sugeriše upravo kristalnu čistoću, svetlost, urednost i poštenost. Profesor Nacionalnog instituta pri akademiji društvenih nauka Kine gospodin He Singliang je dao sledeće objašnjenje:

Iz ugla kulture, neki običaji takodje mogu uticati na nacionalnu kulturu. To je slučaj i sa belom bojom u kulturi mongolske narodnosti, kod koje je, počev od kravljeg i ovčijeg mleka, pa preko šatora, sve bele boje.

Profesor He je nastavio da su običaji vezani za odredjenu boju, tesno povezani sa nacionalnim karakterom. Pripadnici mongolske nacionalne manjine vekovima žive na stepi i u dugogodišnjem nomadskom životu izgradili su svoj nacionalni karakter, koji se odlikuje strašću i hrabrošću. Oni vole lepotu prostranstva, nepregledne daljine i dostojanstva, a bela boja, spokojstvo i jednostavnost upravo odgovaraju tome. Na taj način je dobijen dobar spoj, koji vole svi pripadnici mongolske nacionalne manjine.

Obožavanje bele boje kod pripadnika mongolske narodne manjine odražava se i u svakodnevnom životu. Na primer, prilikom militvi ili prijema gostiju, uvek se poklanja «Hada» - dugački beli šal i rakija od belog konjskog mleka poslužena u srebrnoj čaši. Stočari ove narodnosti naročito vole bele konje i bele kamile, koje smatraju omiljenim životinjama koje donose sreću i bogatstvo.

I po šatorima u kojima stanuju pripadnici ove narodnosti mogu se videti tragovi koji pokazuju njuhov ljubav prema beloj boji.

Mongolski šatori su napravljeni od belog lanenog platna, i oni, zajedno sa stadima velih ovaca, odslikavaju tradiciju mongolskog naroda.

Što se tiče ishrane, pripadnici mongolske nacionalne manjine takodje imaju svoje običaje i navike u vezi sa belom bojom, u okviru čega je i «Beli obed».

Po tradicionalnim običajima ove narodnosti «Beli obed» se održava prilikom bogate žetve ili trijumfalnog povratka boraca sa ratišta, u znak sreće i dobrobiti. «Beli obed» znači da su sva poslužena jela bele boje, napravljena uglavnom od mlečnih proizvoda, kao što su sir, mlečni čaj, rakija sa mlekom, kiselo mleko i t.d. Sve su to svakodnevne namirnice na trpezi pripadnika mongolske narodnosti.

Prilikom svadbene svečanosti pripadnici mongolske nacionalne manjine smatraju belu boju za simbol sreće. Za vreme veridbe obe strane treba da daruju jedna drugu dugačkim šalom «Hada», a najdragoceniji šal ove vrste je onaj načinjen od svile bele boje.