Terapija bojama koristi sedam boja kolornog spektra u cilju stvaranja ravnoteže i podsticanja centara energije - čakri kako bi stimulisali organizam da se svojim mehanizmima bori protiv bolesti. Ovom terapijom stvara se balans u energetskim centrima - čakrama koje tokom bolesti oskudevaju u energiji.

Uticaj boja na čovekovo zdravlje je počelo da se ispituje u evropi početkom 20 veka. Dr. Lusčer je verovao da uticaj boja na čovekov organizam potiče još iz praistorijskog vremena, žuta i tamno plava boja utiču na različit intenzitet metabolizma i lučenje žlezda koje potstiču energiju koja je potrebna za lov tokom dana i noćni odmor. Ova teorija je dobila podršku 40-tih kada je ruski naučnik Krakov, utvrdio da crvena boja stimuliše simpatikus autonomnog nervnog sistema dok plava stimuliše parasimpatikus. Ova otkrića je 1958 potvrdio Robert Gerard, otkrivši da crvena boja stvara osećaj uzbuđenja i napetosti ili čak anksioznosti, dok plava stvara osećaj mira i dobrog i ima umirujuće dejstvo, takođe da se krvni pritisak povećava pod uticajem crvene boje a snižava plavom. Tako je naglasio da bi plava boja mogla da se koristi za smirenje i relaksaciju kod anksioznih pacijenata i za snižavanje povišenog krvnog pritiska.

Doktor Hari Wolfart je takođe kroz svoja mnogobrojna istraživanja i radove došao do zaključka da određene boje imaju merljiv i predvidljiv efekat na autonomni nervni sistem ljudi. Krvni pritisak, puls i ritam disanja raste pod uticajem žute, umereno pod uticajem narandžaste i minimalno pod uticajem crvene boje, dok najviše opada pod uticajem crne, umereno pod uticajem plave i minimalno pod uticajem zelene.

Pedesetih godina svetlo-bela svetlost punog spektra postaje sastavni deo tretmana u borbi protiv raka u SAD kao i u tretmanu bolesti kao što su anoreksija, bulimija, nesanica, zavisnosti od alkohola i droga i za smanjenje unosa preteranih količina lekova.

Plava svetlost se pokazala efikasnom u tretmanu reumatoidnog artritisa, gde izlaganjem pacijenta plavoj svetlosti u različitim vremenskim periodima u trajanju do 15 minuta značajno smanjuju osećaj bola. Plava svetlost je bila korišćena u lečenju povređenih tkiva, za prevenciju stvaranja ožiljaka u tretmanu raka i benignih tumora kao i lečenju bolesti pluća i kožnih bolesti.

1990. godine na godišnjem kongresu o dostignućima u nauci u SAD istraživači su izvestili o uspešnom korišćenju plave svetlosti u lečenju širokog spektra psiholoških problema uključujući bolesti zavisnosti, poremećaja u ishrani, impotencije i depresije.

Crvena svetlost sa drugog kraja svetlosnog spektra se pokazalo da je efektivna u tretmanu migrene, glavobolje i raka. Rezultat svih ovih saznanja je da su boje široko prihvaćene kao terapeutsko oruđe u različitim medicinskih tretmana.

Najnovija metoda, razvijena u poslednje dve decenije je fotodinamična terapija ili skraćeno PDT. Bazira se na otkriću da se određene intravenozno unete fotosenzitivne hemikalije ne samo akumuliraju u kanceroznim ćelijama, indentifikuju ih već ih i uništavaju kada su aktivirane crvenom svetlošću, pa se može koristiti i za dijagnostikovanje i za tretman malignih tumora.

Otkriveno je i da crvena svetlost pojačava snagu pojedinca za 13,5 odsto i 5,8 odsto povećava električnu aktivnost u mišićima ruku, pa se koristi da poboljša rezultate atletičara kojima je potreban kratkotrajan i brz priliv energije dok plava svetlost podstiče postojanu energiju.

Lečenje bojama je bazirano na drevnim znanjima i egzoteričnoj nauci koja je potvrđena saznanjima moderne zapadnjačke nauke.