U današnjoj rubrici upoznaću vas sa kineskom narodnom umetnosti---umetnosti izrezivanja likova i slika u papiru.

Ova umetnost je jedna od najpopularnih narodnih umetnosti u Kini. Na pitanje kada se pojavila, teško je odgovoriti. Postoji predanje koje kaže da običaj izrezivanja slika u papiru potiče iz religije i religioznih obreda. Ljudi drevnog vremena su od papira pravili životinje i ljudske figure raznih oblika, i sahranjivali su ih zajedno sa pokojnicima ili su ih palili na sahrani, želeći i nadajući se da će stvari i likovi koje ove papirne slike predstavljaju moći da prate pokojnike i na onome svetu.

Međutim, pre oko hiljadu godina, ovi izrezani papiri su sve više počeli da se upotrebljavaju kao ukrasni predmeti. Prema zapisima u starim knjigama, tokom dinastije Tang žene su koristile ovakve papirne ukrase kao ukras na glavi, a postojao je još i običaj da se papir seče u obliku leptira radi dočekivanja proleća. Do dinastije Sung u 12. veku, neki ljudi su počeli da ih koriste kao ukras za poklon, ili kao ukrasne predmete na zidu, ogledalu, a neki su ove papirne slike lepili na vrata i prozore, te su se tako i pojavili umetnici koji su se bavili ovim zanatom.

Ova vrsta papirnih ukrasa se ručno izrađuje. Za obične ljude, potrebno je samo par makaza i list papira, ali za profesionalne radnike potrebne su, pak, makaze raznih veličina kako bi mogli da prave komplikovane figure. Iz jednog puta može da se napravi po jedna figura na papiru, i takođe može i da se istovremeno radi na više listova papira. Proste mustre mogu se direktno izrezivati, ali za pravljenje komplikovanijih mustri obično se prvo iscrtaju linije na papiru, a zatim se preciznim makazama koje su pažljivo izabrane među svim velikim i malim makazama, ove figure i likovi izrezuju. Obavezno je da ceo proces bude bez i najmanje greške, jer u protivnom je ceo trud uzaludan.

Teme koje se biraju su raznovrsne, i obuhvataju omiljene životinje, ličnosti iz narodnih legendi i iz klasične literature, kao i likove iz pekinške opere. Zbog različitih životnih običaja kineskog naroda i njihovih drugačijih vrednosnih merila prema lepoti, ova umetnost u raznim krajevima zemlje poseduju svoje specifične karakteristike. Ali bez obzira na različitost u tematici, sve slike na papiru imaju tendenciju da odslikavaju živost.

U staro doba žene u selima često su se u slobodnom vremenu okupljale i zajedno sekle papir. Vremenom je veština izrezivanja u papiru postala zanat koji je svaka devojka morala da zna, a istovremeno je postao i kriterijum po kojem su cenili mladu. Uz društveni razavoj, mnogi ljudi više ne uče ovu veštinu, ali takođe ima još onih koji se bavi tim poslom. I danas, u Kini još ima fabrika kojie se bave ovom vrstom proizvodnje, takođe postoje i udruženja umetnika ove vrste širom zemlje, a u redovnom periodu se održavaju i izložbe na kojima se razmenjuju tehnike izrezivanja na papiru.

Ova umetnost je već razvijena do stepena da predstavlja jednu samostalnu vrstu umetnosti, čiji se sadržaj prateći razvoj vremena neprestano proširuje. U međuvremenu, i neke druge umetničke vrste su prihvatile specifične izražajne forme umetnosti izrezivanja u papiru, i ta umetnost može da se vidi i u drugim umetničkim oblastima.