• Programska �ema• Pregled programa• O nama• O CRI
Slu�anje dnevnog programa 091118
vi�e>>
China Radio International
Vesti iz Kine
Vesti iz sveta
 Politika
 Privreda
 Kultura
 Sport
 Društvo
• Dragi prijatelji, KRI po�inje svoju redovnu emisiju za podru�je prethodne Jugoslavije...

Svet i Sport

Kultura

Muzi�ki Predah

Nauka, obrazovanje i zdravlje

Putovanje po Kini

Kineske nacionalne manjine
(GMT+08:00) 2006-09-04 18:49:55    
Pregled kineskih turisti�kih resursa

cri
Kina ima �iroku teritoriju, lepe planine i reke i sjajnu kulturu. Turisti�ki resurs u Kini je vrlo bogatan, �to da ima ograman potencijal i �irok pogled za razvoj. Turizam ve� je bio novu bistru ta�ku u privrednom razvoju zbog razvoja kineske privrede i poja�anja otvorenja ka svetu. Do sada, izgradnje turisti�kih infrastruktura su bile pobolj�ane i da vi�e i vi�e stranaca izaberu Kinu da putuju.

Vrsta i tip kineskih turisti�kih resursa su mnogovrsni. Na primer, jezero Aiding u Singang-ujgurskoj autonomnoj pokrajini je najni�i mesto u Kini �ije je visina 155 metara ispod morske povr�ine i da je vrh �omolongma na planini Himalaja visok 8848.13 metara najvi�i planinski vrh u svetu koji se nalazi na visoravni �inhaj-Tibet. Razlika visine dostigne oko 9003 metara koja je jedinstvena pojava u svetu.

Kina je jedan od rodnih mesta svetske kulture, �to ima veli�anstvenu istoriju i sjajnu kulturu. Mnogo dragocenih ba�tina sastave bogat turisti�ki resurs.

Jama figura terakote je jedna od prate�ih u okviru �in�ihuangovog mauzoleja koji je po ugledu i reputaciji ravan piramidi u drevnom Egiptu, nazvan je osmo svetsko �udo. Peine Mogao sa svojim uklesanim peinama kod Dunhuana nudi najmonumentalniju i najbolje sauvanu riznicu budistike umetnosti. Kineski zid, jedno od sedam svetskih uda, najvea je drevna vojna fortifikacija u svetu ija je izgradnja najdue trajala. I doma�i i strani gosti se ose�aju po�a��enim �to su mogli da se popnu na zid. Osim toga, Kina ima 56 narodnosti, �to da svaka narodnost ima specijalnu istorijsku kulturu i narodni obi�aj. To je jedan lep hunmanitaran pejza�.