Godine 1958. Siamili se rodio u srezu Ćitai u Sinđiangu, u mešovitom braku od oca Uzbeka, i majke Ujgurke. On je 4-to od 6-toro dece. Siamili je još od malena zavoleo pesme i igre. Kada je imao 5 godina u srezu Ćitai se održavao umetnički festival. Otac ga je u naručju odneo na scenu, a on je,čuvši muziku,poput odraslog, izveo tri umetničke tačke.

Kada je porastao Siamili je postao vojnik pogranične vojske, u kojoj je istovremeno radio kao nastavnik umetnosti. Vojnički život je kod njega izrodio želju za stvaralaštvom vojničkih pesama.

Koristeći vreme za odmor Siamili je komponovao i pevao već oko 200 pesama, kao što su «Ja sam pevač u četi», «Prevoj Ala» i t.d. Njegov samostalni album je dobro primljen ne samo medju kineskom publikom, već i u Japanu, Singapuru i drugim zemljama.

Siamili sada radi u ansamblu pesama i igara vojne oblasti Sinđiang kao umetnik prve državne kategorije. On se često seća saboraca pogranične vojske i često na terenu održava koncerte.

Ja sam samostalni umetnik prve državne kategorije, koji obilazi pogranična područja. Svake godine za vreme kineske Nove godine odlazim u pogranične čete, gde sam već održao više od 100 koncerata.

Jednom ga je uhvatila kiša na planini, pa se, noseći na ledjima harmoniku, uputio na planinu gde je karaula čete. Uz put su mu se skvasile cipele. Uvidevši da Siamili drhturi od hladnoće, jedan vojnik u karauli je svojim kaputom obmotao njegove noge i tesno ih držao u zagrljaju. Siamili je bio duboko dirnut ovim postupkom i stojeći na vetru, za vojnike pevao više od sat vremena.

Pored pevanja, Siamili je istovremeno i veliki filantrop koji često pomaže siromašnim porodicama. 2002. godine on je izabran za prvog ambasadora dobre volje Sinđjanga. Godine 2003. 18-togodišnja Ujgurka iz grada Kaš Namanguli je obolela od leukemije, ali nije imala sredstava za lečenje. Saznavši za to Siamili joj je dao prilog od 13 hiljada juana. Uz njegovu i pomoć drugih ljudi Namanguli se izlečila.

Student univerziteta Hetian u Sinđiangu Riđipu Reheman je iz siromašne porodice i nije mogao platiti školarinu. Siamili je to saznao putem novina i odmah je izdvojio 4 hiljade i 900 juana koje je poklonio Rehemanu.

Moja pomoć je veoma dirnula ovog studenta koji mi se javio pismom. Njegov otac je suznim očima rekao da sam ja otac njegovog sina. Reheman je već odlučio da se posle završetka studija vrati u svoj rodni kraj na službu. Želeo bih da selo odgaja više ovakvih talenata.

Takvih priča o Siamiliju ima mnogo. Generalni sekretar Udruženja filantropa Sinđiang-ujgurske autonomne pokrajine Mali je rekao:

On svojom dobrom dušom i prekrasnim glasom izražava ljubav prema Sinđinagu i narodu. On gaji veliku ljubav prema umetnosti i prema ljudima. On je i umetnik i filantrop koga narod veoma voli i poštuje.

U Siamilijevoj kući ima mnogo knjiga o muzici, istoriji, drevnim pesmama, kao i strane literature. Siamili naglašava da on u slobodno vreme obavlja dva posla, a to su učenje i pomaganje drugima koji imaju teškoće. On je mišljenja da se samo uz stalno učenje može ići u korak sa vremenom. Čovek ima samo jedan život, zato treba da učini ono što je korisno za društvo.