 Bu Ji je jedna od kineskih nacionalnih manjina koja se pretežno nalazi u provincijama Guidžou, Junan i Sičuan na jugo-zapadu zemlje i broji oko 3 miliona pripadnika. Rnije su se uglavnom bavili proizvodnjom pirinča i drugih poljoprivrednih kultura, a poslednjih godina, zahvaljujući razvoju turizma i ribogojstva povećani su prihodi i znatno je poboljšan njihov život. U našoj današnjoj emisiji vodimo vas u jedno obično selo ove nacionalne manjine u provinciji Guidžou – selo Šuišang da uočimo njihov novi život.
Selo Šui Šang se nalazi pored istoimene reke u opštini Hua Si grada Gui Jang. Na kulturnom trgu za odmor ljudi razgovaraju u
Pavilionima sedeći na kamenim stolicama, ili igraju šahove na kamenim stolovima, ili šetaju po stazama, dok neke žene prikazuju folklore. One su umetnice amatersko-umetničkog društva sela Šuišang. Jedna od njih je rekla:
Prikazujemo umetničke tačke koje sami sastavljaju. Naše društvo ima 30 osoba, i muških i ženskih. Žiteljima se mnogo svidja naše prikazivanje, jer prikazujemo o svojoj nacionalnoj manjini.
Inače ovaj kulturni trg za odmor je dogradjen 2005. godine u koji je selo uložilo više od 100 hiljada juana. U vanradno vreme žitelji vole da se ovde sastaju da razgovaraju, pevaju jedan drugome ili igraju šahove. Na tggu su postavljeni i sportski aparati na kojima žitelji rado vežbaju.
Napuštajući trg, novinari su ušli u selo Šuišang, koroz koje proteče istoimena reka i koje je okruženo zelenim planinama.
Pred jednom kućom su tri lepe devojke iz nacionalne manjine Bu Ji dočekale goste, pevajući divnu dobrodošlicu. Novinari su saznali da se ova porodica bavi turističkim servisnim uslugama čiji godišnji prihodi od toga iznosi oko 40 hiljada juana.
Novinari su primetili da je njihova kuća novo-ofarbana, u kojoj su TV u koloru, muzika-oprema, sala za folklor, kao i bijar. U dvorištu je puno cveća i drveća. Izgleda čisto uredno. Gostoljubiva domaćica Luočun je počela da razgovara sa novinarima i rekla je sledeće:
Svake godine kada nastupa proleće počelo je da gradski gradjani sve više dolaze kod nas. Oni mogu ovde jedu seljačka jela, probaju sveže povrće i uživaju u čistom vazduhu. Pored toga mogu lično da beru raznovrsna voća, kao što su kruška, narandže i groždje.
Pod vodjstvom gospodje Luočun, novinari su obišli selo cementiranim putevima. U selu je veoma čisto i uredno.Luočun je pričala da je u selu bila loša sredina, ali sada žitelji sela poklanjaju naročitu pažnju zaštiti sredine. U 2005. godini u selu je kopana jama za barski gas, jama ga djubre, postavljene su cevi za odvodnjavanje otpadne vode, zahvaljujući čemu je došlo do velikih promena i privlačila još više turiata.
Zatim su novinari stigli u stan seljaka Vang Lu, koja gaji veliki broj svinja. Domaćica Vang Lu je rekla da gaji više od 30 svinja, a njen muž se bavi transportom. U prošloj 2005. godini oni su razadili preko 4 miliona juana. 4 člana njihove porodice žive dobro i srećno.
Pošto je selo Šuišang blizu gradskog reona i zemljišze u njemu plodno, seljaci razvijaju i druge poljoprivrede kulture, na primer gajenje povrće bez zagadjivanja i povrće u 4 godinja doba. Zahvaljujući takvim merama znatno su povećaani prihodi žitelja. Prema statističkim podacima prošle godine njihovi čisti prihodi po glavi su za više od 1200 juana veći u odnosu na pretprošli godinu.
Gospodin Džang Đunfa koji odgovara za seoske poslove u opštini Hua Si, istakao je da su u poslednjih godina mnoga sela u kojima žive pripadnici nacionalne manjine Bu Ji poprimila veći razvoj, a selo Šuišang je samo jedno od njih.
Tokom poslednjih godina u ovom planinskom selu je došlo do velikih promena, pripadnici nacionalne manjine žive imućnim životom. Njihov životni standard je iznad srednje-višeg nivoa u gradskom reonu Guijang.
Pre napuštanja ovog sela, gospodin Džang Đunfa je novinarima rekao da će opštinska vlada Hua Si preduzeti još više mera u cilju pomoći selima nacionalnih manjina u razvoju specifičnih privrednih kultura. Pored toga vlada će i dalje doprineti sredjivanju seoske sredine, da bi se neprestano povećali prihodi seljaka, dalje poboljšavao i životni standard i sredina života
|
