Na jugo-zapadu Kine uglavnom žive pripadnici nacionalne manjine Ji. U regiji gde oni žive često, se mogu uočiti žene obučene u raznobojne faltane suknje. Uz svoje graciozno kretanje, žene izgledaju zaista veoma lepo i koketno. Sada poslušajte pesmu koja peva upravo o devojkama iz nacionalne manjine Ji, koje nose faltane suknje. U pesmi se kaže: Devojke u faltanim suknjama izgledaju naročito lepo, bez obzira da li sede negde na visokim planinama ili hodaju u podnožju planine.

Sve žene, bilo mlade ili stare, a koje su pripadnice nacionalne manjine, smatraju nošenje faltanih suknja jednom vrstom estetike. Ako se u porodici rodi žensko dete, roditelji odmah za nju pripremaju faltanu suknju, i čim devojčica nauči da hoda, majka joj oblači tu suknju. Na prelasku iz detinstva u doba zrelosti održava se svečanost promene suknje. Šana, devojka iz nacionalne manjine Ji već je prošla kroz tu svečanost i o tom običaju nam je ispričala:

Svečanost promene suknje se održava za sve 17-togodišnje devojke. Suknja jednostavnih boja koju je nosila dotadašnja devojčica, na ovoj svečanosti se zamenjuje faltanom suknjom u raznim bojama, kao što su crvena, plava, žuta i t. d. Razlikuje se i kroj ove dve vrste suknje, odnosno nekadašnja skrojena iz dva dela postaje suknja iz tri dela sa širim skutima. Na ovoj ceremoniji devojka istovremeno menja i frizuru i minđiuše. Prestaje da kosu češlja u jednu kiku i počinje da kosu nosi u dve kike koje se stavljaju iza ušiju. Od ove ceremonije devojka takodje počinje da nosi srebrne minđiuše.

U autonomnom okrugu Liang Šan gde žive pripadnici nacionalne manjine Ji na jugo-zapadu Kine, inače rodnom kraju devojke Šane, svečanost promene suknje predstavlja veliki događaj, po važnosti odmah iza svadbe. Nakon ove ceremonije računa se da su devojčice ušle u devojačka doba i od tada one mogu da učestvuju u raznim društvenim aktivnostima, da pevaju i igraju i zabavljaju se sa momcima koji se im sviđaju. Medjutim, rekla je Šana, da nakon promene suknje devojke više ne mogu da učestvuju na raznim porodičnim religijskim svečanostima.

Odrasle devojke iz nacionalne manjine Ji nakon promene suknje odmah dočekuju najznačajniji u svom životu događaj – svadbu. Broj i kvalitet faltanih suknja i njihov kroj i šivenje postaju faktori kojima se mere sposobnosti mlade. U danima pre svadbe devojke pripremaju raznovrsne faltane suknje, uglavnom od vune i u bojama od bele do šarenih suknja. Devojke treba da na suknjama naprave 100 falti pomoću gvozdenih ploča i zato se ove suknje na kineskom jeziku i kažu kao suknje sa 100 falti.

Pošto pripadnici nacionalne manjine Ji žive u umerenom klimatskom pojasu, zato žene, naročito one koje žive na selu, skoro tokom sva 4 godišnja doba uvek nose suknje dužine do gležnjeva. Medjutim, žene koje žive u gradovima, vole modu i obično ne nose faltane suknje. Njih nose samo za vreme velikih praznika, kao što su Nova godina ove nacionalne manjine i Praznik buktinje.

Ali, kao što mladost brzo prođe, i raznobojne faltane suknje se nose samo kratko vreme. Iz godine u godinu devojke postepeno postaju žene i majke koje treba da se bave kućnim i poljskim radovima i čuvaju decu. Njihove faltane suknje raznih boja se takodje postepeno pretvaraju u suknje jednostavnih i prostih boja, kao što su plava, siva, bela i crna.

70-togodišnja gospodja Emošama je živela u različitim društvenim uredjenjima. Ona je rekla da ju je faltana suknja pratila ceo život i da i danas ona sama sebi šije suknju.

Ne mogu izbrojati koliko sam faltanih suknja imala. Imam sada četiri suknje, koje su uglavnom u dve boje, sivoj i crnoj. Pripremila sam sebi i pogrebnu faltanu suklnju bele boje sa umetnutim crnim trakama, sličnu kao suknja koju sam nosila u vreme kada sam bila devojčica. Želim da kod predaka odem u jednostavnoj odeći.

Od bele do šarene, pa ponovo povratak ka jednostavnim bojama, tako izgleda put faltane suknje, koja prati životnu sudbinu žena iz nacionalne manjine Ji.