U autonomnom srezu San Điang u kojem živi nacionalna manjina Dong u Guangsi-džuangskoj autonomnoj pokrajini na jugu Kine, vedro je nebo, planine čiste, voda bistra, a stanovnici tog kraja poznati po dobrodušnosti i poštenju. U našoj današnjoj emisiji pozivamo vas da zajedno sa nama pogledate kako izgleda banket u organizaciji 100 porodica nacionalne manjine Dong.

U autonomnom srezu San Điang koji se nalazi u planinskom području u severnom delu Guangsi-džuangske autonomne pokrajine, ima stotinak sela u kojima žive pripadnici nacionalne manjine Dong. Jedno od njih je selo Čeng Jang gde se može videti najlepši pejzaž u ovom regionu i najstariji stil ovog naroda. Novinari našeg Radija su baš u ovom selu prisutstvovali banketu koji je napravilo 100 porodica.

Pre svega da objasnimo šta znači banket u organizaciji 100 porodica. Priča se da su u davno doba jedno selo nacionalne manjine Dong zadesile velike poplave. U momentu kada su bila potopljena pirinčana polja, srušene kuće, a poplave progutale veliki broj ljudi, sa neba je iznenadno sišao heroj koji je snažnim rukama đavolu poplave slomio kičmu. U znak poštovanja i zahvalnosti svaka porodica je želela da heroja pozove u goste kod sebe na ručak. Medjutim, heroj je morao da napusti selo drugi dan rano izjutra i nije mogao da bude gost svake porodice. Šta da radi? U tom trenutku jednoj devojci je došla dobra ideja da svaka porodica napravi nekoliko specijaliteta i da žitelji celog sela zajednički prirede večeru u čast heroja. Na taj način je nastao običaj pravljenja večere 100 porodica. Od tada prilikom posete cenjenih gostiju ili priredjene svečanosti pripadnici celog sela su zajednički pripremali večeru 100 porodica. Ovaj običaj se nastavlja sve do danas.

Na dan kada su naši novinari stigli u Čeng Jang, selo nacionalne manjine Dong, momci u tamnoplavim nošnjama ove narodnosti su bacali petarde, izražavajući gostima dobrodošlicu, a devojke u svetloplavim bluzama i tamnoplavim suknjama sa naborima, noseći srebrni nakit na glavi i pevajući planinske pesme, darivale su gostima čašu rakije.

Devojka koja je pevala pesmu dočekujući goste, zove se Jang Jeli. Ona nam je rekla da pripadnici nacionalnosti Dong vole da pevaju.

Sve pesme koje pevamo, naučili smo od roditelja. Još od malena smo počeli da učimo pesme svoje narodnosti. A posle su osnovane umetničke grupe, zahvaljujući čemu smo naučili još više pesama.

Na ulazu u selo momci su počeli da sviraju na bambusovoj fruli Lušeng, a devojke, držeći u rukama šarene suncobrane, veselo zaigrale uz melodije i naše novinare povele na trg u centru sela, gde se održava banket koji je napravilo 100 porodica.. I tako svi radosno pevaju i igraju sve dok ne zalazi sunce.

Zatim svi zajednički na trgu postavljaju stolove, jedan uz drugi, praveći tako jedan dugački sto za večeru. Starije žene su počele da iz kotarica izvlače pripremljena jela i redjaju ih na dugački sto. Pred svakoga se stavlja čaša rakije napravljene od lepljivog pirinča. Na taj način je gotova priprema za ovaj specifični banket u organizaciji 100 porodica.

Na početku večere poštovani starac u selu se obraća prisutnima informišući ih o propisima sela. Namera je da se na taj način postigne jedinstvo svih žitelja sela i da se svi pridržavaju propisa, kako bi se ostvario dalji procvat ove seoske zajednice.

Čen Điguang koji je u godinama, rekao je našem novinaru da se u selima nacionalne manjine Dong naročito poštuju stari ljudi koji odlučuju o značajnim poslovima sela.

Tek posle govora starih zvanično počinje banket.

Pripadnici narodnosti Dong vole hranu kiselog ukusa, jer uglavnom jedu lepljivi pirinač, a kisele namirnice pomažu varenju. Zato se na banketu 100 porodica uglavnom služe kisela jela napravljena prirodnim kiseljenjem u posudama koja imaju poseban ukus i miris.

Pored raznovrsnih ukusnih jela, gosti mogu probati i mirisnu rakiju od lepljivog pirinča, a takodje i uljani čaj, još jedan od spelijaliteta ove nacionalne manjine.

Nakon ispijanja rakije i čaja, mesec je već bio visoko na nebu. Tada su ponovo zapevali i zaigrali veseli momci i devojke. Njihova toplina i raspoloženje su zarazili sve goste koji su spontano zaigralu zajedno sa domaćinima.