Na današnjem svetu nema nijedne zemlje koja kao Kina svake godine realizuje oko 500 projekata arheološkog iskopavanja, te stoga ona s pravom nosi titulu zemlje koja ima najosveobuhvatniju zaštitu spomenika kulture. O tome podrobnije u narednim minutima.

Nedavno je kineska vlada objavila da će od ove godine svaka druga subota u junu biti dan kulturne baštine. Zamenik direktora Nacionalne uprave za spomenike kulture Džan Bo ukazao je da je zaštita spomenika kulture svenarodno delo. Kako se poslednjih godina kineska privreda razvija brzo, arheološkim iskopavanjima se u skladu sa razvojem infrastrukture pridaje veoma velika pažnja. Navodeći da je kineska vlada raznim merama i povećanim ulaganjima uveliko podigla nivo zaštite spomenika kulture, Džan je ocenio:

"Zaštita spomenika kulture se odvija u dobrom pravcu, naročito kad je reč o velikim projektima, kao što su vodoprivredni projekat Tri klisure i projekat dovođenja vode sa juga na sever. Projekat zaštite Puta svile u Singđiang takođe se uspešno obavlja. "

Projekat dovođenja vode iz juga na sever je najveći projekat u Kini. Njime je predvidjeno dovodjenje vode sa juga Kine koji obiluje vodom do 600 kilometara udaljenog sušnog severa. Pošto kanali za vodu prolaze kroz centralni deo Kine koji je izvorište kineske civilizacije i ispod čijeg tla se još nalaze velike količine skrivene kulturne zaostavštine, kineska vlada je izdvojila značajna sredstva za arheološka iskopavanja i zaštita spomenika kulture.

Prema podacima Nacionalne uprave za spomenike kulture, već više od 10 godina u Kini je svake godine realizovano po 500 projekata arheoloških iskopavanja. Ovakva obimna iskopavanja pružila su izuzetne podatke za izučavanje istorije nastanka i razvoja kineske civilizacije kao i za razvoj muzejskog rada, a takođe izazvala pažnju svetskih stručnjaka za spomenike kulture. Oktobra 2005. u kineskom drevnom gradu Sianu održano je petnaesto zasedanje Međunarodnog saveta za spomenike i ostatke istorije. Na njemu je usvojena «Sianska deklaracija" o otkrivanju novih načina zaštite spomenika kulture i sredine uopšte u 21.veku.

Džan Bo veruje da je zasedanje imalo značajnu ulogu u registraciji i ocenjivanju svetske kulturne baštine I da je unapredilo njenu globalnu zaštitu. On je naveo:

"Na zasedanju je bilo oko 1000 učesnika iz 100 zemalja. U Sianskoj deklaraciji se podvlači neophodnost očuvanja i okruženja spomenika i ostataka istorije, zalaže za njihovu plansku i pragmatičnu zaštitu kao i za jačanje svesti o tome. To ima usmeravajući značaj u zaštiti spomenika kulture u uslovima brzog razvoja privrede."

Od svih kineskih provincija, Honan i Šensi su najpoznatije po bogatim nalazištima grobnica i ostacima palata iz perioda nastanka kineske civilizacije. U provinciji Šansi postoji čak više od 70 odsto milenijumskih nadzemnih drevnih građevina u Kini, a u kineskoj prestonici Pekingu nalazi se jedna petina objekata sa Uneskove liste svetske kulturne baštine.

Sve kineske provincije su objavile propise o zaštiti spomenika kulture. U današnje vreme brzog privrednog rasta u Kini se mnoga arheološka iskopavanja vrše prinudno. Medjutim, zahvaljujući takvom privrednom razvoju i Kina je u mogućnosti da izdvoji značajna sredstva za zaštitu spomenika kulture kako bi sačuvala ostatke svetske civilizacije za buduća pokolenja.