26-togodišnji Vang Đinjuan je crnomanjast i srednjeg rasta. On je trudoljubivi i jednostavni seljak iz nacionalnosti Hui. U proleće 2004. godine on je kao član delegacije radnika koju je mesna vlada poslala na rad u inostransrvu, došao na farmu kod Biškeka, glavnog grada Kirgistana, gde gaji paradajz na površini od 4 hektara.

Vang Đinjuan se na početku suočio sa mnogim teškoćama, naročito u govoru, jer nije znao jezik ove zemlje i zato nije mogao da se sporazumeva sa meštanima. Bilo je neophodno da mu neko pomaže. Baš u to vreme pojavila se Orlia Bragumilovna.

Orlia je lepa devojka visokog rasta, ima pravi nos, mlečnu kožu i plave oči. Njena kuća je bila blizu farme gde radi Vang Đinjuan. I tako su se oni upoznali u radu.

Osvrćući se na njihov prvi susret, Vang Đinjuan je rekao da kada se van radnog vremena šetao po ulicama, često se susretao sa Orliom. Ona se odnosila prema njemu veoma ljubazno, razgovarala sa njim i samoinicijativno ga podučavala ruskom jeziku.

Vang Đinjuan je često u obližnjem parku vežbao ruski jezik, a Orlia mu je uvek pomagala, ističući da to radi od srca.

Tada uopšte nismo osećali vrućinu, već smo veoma marljivo učili. Pošto je on Kinez, sigurno je da ima mnogo teškoća u životu i poslu. Trudila sam se da ga što više naučim, kako bi on što pre ovladao našim jezikom.

Uz pomoć Orlie, Vang Đinjuan je brzo napredovao u jeziku i lakše se sporazumevao sa Orliom. Dvoje mladih su često razgovarali, upoznajući jedan drugog sa svojom zemljom. Vremenom je Orlia postala najbolji prijatelj Vang Đinjuana, a njegova trudoljubivost i marljivost su na nju ostavile duboki utisak.

Za vreme praznika ili vikenda Orlia je uvek dolazila kod Vang Đinjuana u stan da za njega kuva i pere i pomaže mu u kućnim poslovima. Zahvaljujući tome Vang se osećao kao kod svoje kuće, bez obzira što se nalazio daleko od svog rodnog kraja.

U proleće 2005. godine Vang Đinjuan je završio posao u Kirgistanu, ali se on nije vratio u Kinu, već je otišao u Kazahstan gde je nastavio da radi na gajenju paradajza. Orlia to nije želela, ali je on insistirao da ode u drugu zemlju.

Medjutim, Vang Đinjuan je radio u Kazahstanu samo mesec dana i ponovo se vratio u Kirgistan kod Orlie. Odlučio je da se njome oženi. Roditelji Orlie su sa velikim zadovoljstvom prihvatili ovog budućeg zeta.

Krajem 2005. godine Vang Đinjuan se sa Orliom vratio u rodni kraj. Svi članovi porodice su se jako obradovali i po kineskom tradicionalnom običaju održali svečanu svadbu za Vanga i ovu devojku ruske nacionalnosti. Svi meštani iz ovog gradića su od srca poželeli sreću ovom internacionalnom braćnom paru.

Oni sada žive srećno i u slozi. Svekrva Su Laning mnogo voli svoju inostranu snaju. Da čujemo šta ona nam kaže:

Moja snaja je veoma poštena i čedna. Htela bih da joj o mnogo čemu ispričam, ali ne mogu da se sa njome sporazumevam zbog jezika. Nekada razgovaramo samo pomoću prstiju i gestova. Smatram je kao svoju ćerku.

Orlia sada uči kineski jezik da bi se što pre uklopila u porodični život. Ovaj bračni par planira da se na proleće vrati u Kirgistan da se tamo bavi poljoprivredom.