Nismo jedine životinje koje dajemo imena, kažu istraživači jedne vrste delfina - Tursiops truncatus. Delfinovi karakteristični žvizduci mogu da služe da se međusobno razlikuju i prepoznaju po karakterističnom zvuku čak i da ih upućuje na druge po imenu.

Naučnici su otkrili da svaki delfin ima svoj karakterističan zvižduk koga drugi delfini prepoznaju čak i kada ga čuju reprodukovanog preko zvučnika. Ovo ukazuje da žvižduk prepoznaju kao ime pre nego jednostavno prema kvalitetu zvuka njihovog glasa.

Delfini koriste imena jedni drugih u njihovoj komunikaciji npr. prilikom sakupljanja grupe onda kada ne mogu da vide jedni druge ili tokom organizovanja kretanja tokom lova, koje je kod delfina veoma složeno i organizovano.

Sporazumevanje među delfinima je proučavano na grupi delfina koji žive kraj Sarasota obale kraj Floride, gde su dobro proučeni i snimljeni individualni žvizduci svakog delfina. Naučnici su kreirali veštački verziju specijalnog žvižduka svakog delfina. Zatim su specifičan zvižduk jednog od delfina puštali ostalim delfinima iz grupe, delfini su se okretali prema zvučniku kada su čuli zvižduk nekog bliskog rođaka a ostajali ravnodušni kada su čuli zvuk nekog nepoznatog delfina.

Karakteristični zvižduk je majušni deo ogromnog rečnika delfina koji se sastoji od različitih žvižduka, kliktanja i ostalih zvukova. U okeanu međusobno pozivanje imena sačinjava više o 50% njihove međusobne komunikacije, ali u ograđenom delu mora ili bazenu gde svi delfini mogu međusobno da se vide zvuci koji označavaju ime skoro sasvim nestaju iz međusobnog sporazumevanja i bivaju zamenjeni drugim zvižducima čije je značenje još uvek zagonetno.

Delfini su poznati po svojoj veštini komunikacije premda nikada nije dokazano da koriste potpuno oformljen jezik mada proizvode čitav niz najaznoraznijih zvukova u međusobnoj komunikaciji.

Mnoge životinje, kao što su naprimer ptice pevačice ili majmuni imaju katakteristične zvuke kojima se sporazumevaju ali to su najčešće samo poruke koje znače upozorenje ili poziv na parenje a međusobno raspoznavanje je občno bazirano samo na kvalitetu glasa pre nego što se može pripisati specifičnom pozivu.

Sposobnost delfina za međusobno sporazumevanje može možda čak značiti da mogu da pričaju o nekom članu grupe u njegovom odsustvu.

Ipak danas se još uvek vrlo malo zna o komunikaciji među delfinima. Neki glasni pozivi proučavani u određenom kontekstu sugerišu izricanje pretnje rivalu a u drugim situacijama poziv na gozbu, ipak većim delom nije protumačeno značenje većine zvukova koje delfini ispuštaju.