Poštovani slušaoci, upravo slušate pesmu koju je komponovao i izvodi Ai Mang, pevač iz kineske nacionalne manjine Va. U pesmi pod imenom «Ptica koja leti u daljinu» se kaže: U detinjstvu, gledajući u plavo nebo, sanjao sam da se pretvorim u pticu koja raširenim krilima i uz prijatan vetar visoko i slobodno leti u daljinu. A kada sam porastao, noseći na ledjima stvari koje mi je pripremila majka napustio sam rodni kraj u potrazi za idealima i kao ptica bez ikakvog kajanja otisnuo se u daljinu. Uz ovu pesmu Ai Manga počinjemo našu današnju emisiju, u kojoj ćemo vam pričati o životu ove tzv. leteće ptice u Pekingu.

Crnomanjasti Ai Mang je srednjeg rasta sa dugačkom kosom i crnim i blistavim očima. Od malena je zavoleo pevanje, na početku pevajući planinama i stadima goveda. Godine 1996. upisao se na Pekinšku filmsku akademiju sa željom da studira vokalnu muziku. Ali suprotno njgovoj želji upućen je na fakultet glume. Nakon 2 godine učenja Ai Mang nije postao glumac, već je ponovo počeo da se bavi pevanjem. Svaki dan biciklom je obilazio Peking i pevao gostima po raznim kafanama i barovima sa željom da će jednom neko uživati u njegovom pevanju i da će mu na kraju pomoći da izradi album sa svojim pesamama.

Jednom je Ai Mang u duhu nacionalne muzike izveo pesmu koju je sam komponovao. Slučajno ga je čuo poznati producent muzičkih dela, koji je predložio Ai Mangu da svoje pevačke karakteristike ispolji kroz muziku nacionalne manjine Va, da se skoncentriše na komponovanje narodnih pesama i ponovo pronadje onaj osećaj koji je imao kada je pevao jašući na ledjima vola.

Reči producenta su Ai Mangu otvorile nive vidike. Odmah je počeo da otkriva i sakuplja nekada medju pripadnicima manjine Va popularne pesme, a zatim da ih preradjuje i u njih unosi moderni sadržaj.

Godine 2000. direktor kluba za sportove na otvorenom slučajno je čuo pesme koje je pevao Ai Mang. Saznavši da je od malena živeo u dubinama planine u provinciji Junnan, direktor kluba je upitao Ai Manga da li želi da u okviru njegovog kluba vodi sportiste na izlete u planine. Imajući duboka osećanja za planine Ai Mang je odlučio da se oproba u tom poslu.

Od tada je Ai Mang sa gitarom na ledjima započeo novi posao, često pevajući izletnicima koje je vodio po planinama. Jedan od učesnika ovih putovanja je opisao njegov glas kao čist i magnetičan, prekrasan i jak, koji kao ptica putuje po planinskim dolinama. Tako su pesme Ai Manga postepeno postale popularne medju ljudima koji se bave sportovima na otvorenom. 2002. godine ploča sa 5 pesama, koje je Ai Mang sam komponovao i snimio, se pojavila na muzičkom tržištu. Ta ploča je bila rezultat njegovog dugogodišnjeg rada i za njega jedno veliko zadovoljstvo.

Zahvaljujući pevanju Ai Mang je našao i svoju ljubav. Godine 2004. devojka po imenu Lu Lu iz Singđianga, obožavalac pesmama nacionalne manjine Va, ušla je u njegov život i postala njegova devojka. Lu je o muzici Ai Manga navela?

Mnogo volim da slušam pesme koje on peva na jeziku nacionalne manjine Va. Mada ne razumem o čemu peva, njegova muzika i glas me pogadaju pravo u srce, zbog načina na koji peva.

Lu Lu tihim glasom pevuši pesmu na jeziku narodnosti Va, jednu po malo tužnu i dugačku pesmu. Kako je ispričala, nije je Ai Mang naučio da peva na jeziku ove nacionalne manjine, nego je, slušajući pesme, sama naučila.

Danas Ai Mang ima svoj bar koji se odlikuje jakim nacionalnim koloritom pod imenom «Gradić Emon», a koji se nalazi u parku u severnom delu Pekinga. Sam Ai Mang je dizajnirao unutrašnju dekoraciju u nacionalnom stilu njegove manjine. Na zidovima su okačene reprodukcije drevnih slika na stenama manjine Va i fotografije planinskih sela ove narodnosti, a unutra su rasporedjeni drveni doboši, abažuri od bambusa, stolovi napravljeni od panja, i t.d. Glavne boje u baru su crvena i crna boja, dve boje koje vole pripadnici nacionalne manjine Va. Pored dekoracije i pesme Ai Manga koje se ovde mogu čuti su obojene jakim nacionalnim koloritom. Zahvaljujući svemu tome njegov bar je za mnoge postao omiljeno mesto za odmor.

Prema rečima Ai Manga, on živi veoma srećno, a pored upravljanja barom ima vremena i za druge aktivnosti. Svake godine se vraća u rodni kraj da sakupi muzička dela svoje narodnosti, kako bi mogao da nastavi sa svojim stvaranjem i bavljenjem narodnom muzikom.

Ai Mang koji je iz planinkog sela kao ptica doleteo u veliki grad Peking, živi u ovom gradu već čitavih 10 godina. Želi da ostane u Pekingu i dalje i da nastavi sa pevanjem za sve one kojima se svidjaju njegove pesme.