Ugledan Pekinški univerzitet nedavno je doneo odluku o rušenju dela svojih dotrajalih zgrada I podizanju novih na njihovoj lokaciji. Ova na izgled najobičnija odluka izazvala je izuzetno veliku pažnju, pa čak I rasprave u javnosti. Pekinška gradska vlada je odlučila da suspenduje ovu odluku I organizuje stručnu raspravu o opravdanosti rušenja starih univerzitetskih zgrada. O tome ćemo vam govoriti u narednim minutima.

Pekinški univerzitet se nalazi u zapadnom predgrađu Pekinga. Tokom čitavog 19. veka, dok je trajala poslednja kineska feudalna dinastija Ćin, zapadno predgrađe je bilo puno imperatorskih palata i palata pripadnika njegove loze. U okolini sadašnjeg Pekinškog univerziteta nalaze se najpoznatije palate Juanmingjuan i Jihejuan koja je poznatija kao Letnja palata. Langžunjuan i Đinčunjuan, koje Pekinški univerzitet namerava da preuredi, bile su palate pripadnika vladarske loze. Ove četiri palate su spomenici kulure i istorije pod državnom zaštitom, a Jihejuan se nalazi I na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine.

U 50. godinama prošlog veka, Langžunjuan i Đinčunjuan su bili stanovi profesora i drugih zaposlenih na univerzitetu. Pošto se njihov broj naglo povećavao, 70. godina počela je divlja gradnja. Nekadašnje rezidencije, odnosno vrtovi prinčeva i velmoža pregrađivani su i preuređivani tako da je malo šta ostalo od njihovog stila palata. Posle više od tri ipo decenije divlje izgradjene zgrade oronule su i predstavljaju ruglo I zato ih Univerzitet želi da sruši.

Funkcioner za sređivanje univerzitetskog kampusa Liu Bin je objasnio :

"Želimo ovim projektom da konačno uredimo palate Langžunjuan i Đinčunjuan. On obuhvata rušenje privremene divlje gradnje, renoviranje drevnih građevina, uključujući renoviranje njihovih stilskih detalja I nekih bolje očuvanih starih građevina, kako bi obe palate dobile lik kakav su nekada imale. Posle njihovog uređenja, ove dve palate više neće biti stambene, već zone za obrzovanje I naučno istraživanje."

Ako će sve biti ovako kako je saopštio univerzitet, logično je pitanje zašto je projekat umesto da dobije podšku javnosti, izazvao njene proteste?

Odgovor na ovo pitanje dao je profesor filološkog fakulteta Tan Vučang. Navodeći uverenje da je do rasprave došlo zbog skrivene zebnje, on je objasnio:

"Svi mi strahujemo da će umesto obnavljanja starinskih građevina na tom mestu biti podignuta savremena zgrade koja kvari izgled i stil cele okoline."

Bojazan univerzitetskih žitelja nije bez osnova. Rušenje starih zgrada u univerzitetu pomalo liči na preobražaj četvrtastih dvorišta tradicionalnih stambenih zgrada u drevnim pekinškim hutonzima 60. i 70. godina prošlog veka. Zbog naglog povećavanja populacije u kineskoj prestonici, u četvrtastim dvorištima su bile podignute veće I manje prizemne zgrade. Usled te divlje gradnje ona su izgubila svoj originalni lik. U 70. i 80. godinama srušeno je mnogo hutonga I njihovi stanovnici su preseljeni u solitere. Preostali hutonzi i četvrtasta dvorišta u njima danas su okruženi visokim zgradama I ne mogu se pohvaliti svojim izgledom. Sve to je dovelo do postavljanja veoma glasnih pitanja u javnosti o poštovanju stilske harmonije u građevinarstvu.

Zbog toga je ona i zadovoljna odlukom gradskih vlasti da, poštujući glas naroda, ponovo razmotri namere o rušenju starih zgrada u okviru Pekinškog univerziteta. Taj njen stav, kako se ističe, ohrabruje stanovnike Pekinga da iznose svoje sugestije i predloge o izgledu svog grada.