Nedavno je 13 stočara sa stepe u Unutrašnjoj Mongoliji na severu Kine u Evropi ispitivalo živogojstvo u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji i Belgiji. Naši novinari su nedavno razgovarali sa tim stočarima.

37-mogodišnji stočar Iratu živi na visoravni Erdos u zapadnom delu Unutrašnje Mongolije i gaji oko 500 grla stoke. Nakon povratka iz inostranstva on je ponovo organizovao gajenje stoke,

planirajući da gaji više krava muzara, a manje koze. Zašto? Da čujemo šta on kaže:

U svim zemljama koje sam posetio, pridaje se veliki značaj razvoju mlečne industrije, a mlečni proizvodi su glavni predmeti hrane tamošnjih stanovnika. A s druge strane poklanja se pažnja i razvoju industrije mesa. U njihovim klaonicama su napredne opreme i dobri higijenski uslovi. Na primer, za koljenje jednog goveda jasno su zapisani svi njegovi podaci, kao što su mesto proizvodnje, klač i vreme koljenja, zahvaljujući čemu je obezbedjen kvalitet mesa. Zato se mnogo traže njihovi propizvodi.

Stočari mongolske nacionalne manjine su mnogo sposobni za gajenje stoke. Od pamti veka oni su već počeli da pašu na prostranoj stepi. Medjutim, oni su sada naišli na probleme.Tradicionalno gajenje stoke je uglavnom na stepi. Ali pošto tempo umnožavanja stoke daleko je brži nego rast trave, zato je došlo do ozbiljnog nedostatka biljaka na stepi.

U takvoj situaciji, vlada grada Erdosa, rodnog kraja Iratua, iznela je novi model gajenja stoke u oborima, a istovremeno i plan o povećanju površine pod travom. Zahvaljujući ovom novom modelu, stočari su izgradili obore i pripremaju travu za stoku u 4 godišnja doba. Sujabaratu, sused Iratua takodje je bio u poseti inostranstvu. O novom modelu gajenja stoke on je rekao sledeće:

Od kada je počelo gajenje stoke u oborima, ovce mogu spavati u toplim ovčarama. Ranije godišnje se radjalo po jedno jagnje, dok sada 2-3 jagnjeta. Povećan je procenat preživelih jagnjeta koja se radjaju zimi. Primetio sam da su pasmine goveda i ovana mnogo bolje nego ranije.

Zahvaljujući gajenju stoke u oborima, brzo se razvija stočarstvo u gradu Erdos. Trenutno više od 100 hiljada porodica gaji 14 miliona grla stoke, a brzo je obnovljena ekološka vegetacija na stepi.

Za razvoj savremenog stočarstva gradu Erdosu je potrebna velika grupa stočara koji dobro ovladaju znanjima o novoj naukci i tehnoloji i smelo ostvare stvaralaštva. Zato je gradska vlada Erdosa donela odluku da po grupama uputi 100 odgajivača stoke u inostranstvo na ispitivanje koji bi lično stekli napredna iskustva drugih zemalja. Za ispitivanje u inostranstvu koje je počelo 2004. godine vlada snosi 70 posto troškova, a sami stočari – 30 posto.

U oktobru 2005. godine kao članovi druge grupe, Iratu, Sujabaratu i drugih 9 stočara posetili su Nemačku, Francusku, Holandiju, Belgiju i Luksenburg. Za 13 dana oni su ispitali preduzeća za gajenje goveda i ovaca, preradu stočarskih proizvoda i korišćenje poljoprivrednog mehanizma, zahvaljujući

čemu su bolje upoznavali i shvatili savremeno stočarstvo.

Nakon povratka na stepu oni su regulisali i uvaršavali strukturu sopstvenog gajenaja stoke i svojim rodbinama i susedima pričali

o svemu šta su videli u inostranstvu i nadahnuli ih da to urade.

Stočari Erdosa su proširili bideke, a brzo se razvija tamošnje stočarstvo. Načelnik uprave za poljoprivredu i stočarstvo Erdosa gospodin Ma dingsuo je novinarima rekao da su u Erdosu pašnjaci zeleni, povećan broj preduzeća mleka i ua preradu mesa, a obogaćen je i život stočara. Evo reči Ma Dingsuoa:

Dobijeni su veoma vidni efekti nakon povratka stočara iz inostranstva. Oni su se u drugim zemljama upoznali sa novim pojmovima i načinima privredjivanja u poljoprivredi i stočarstvu, što je za nas podstrek i primer i predstavlja pokretačku snagu za razvoj sopstvene privrede, poljoprivrede i stočarstva.

Gospodin Ma Dingsuo je dodao da su u toku konsultacija izmedju gradske vlade Erdosa i nekih evropskih zemalja o saradnji i izrada konkretnih paragrafa saradnje, kojima će se stočari Erdosa periodično ili neperiodično uputiti u Evropu na tehničke obuke u cilju ubrzavanja poljoprivrednog i stočarskog razvoja u Erdusu u celini.