|
Pripadnici nacionalne manjine Ji su veoma religiozni, veruju u svoja božanstva, pretke i prirodu i svake godine više puta pozivaju sveštena lica da u svojim kućama održe religijske svečanosti. Smatra se da su devojke nakon promene suknje stasale za udaju, i da njihovo učešće u religijskim obredima može doneti braći nesreću, te je zato zabranjeno da se one pojavljuju na tim obredima. To je zaista velika tuga za devojke iz narodne manjine Ji koje su još od malena učestvovale u tim svetim religijskim svečanostima.
Odrasle devojke iz nacionalne manjine Ji, nakon promene suknje, odmah dočekaju u svom životu najznačajniji dogadjaj – svadbu. Broj i kvalitet faltanih sukanja i njihov kroj i šivenje postaju faktori kojima se mere sposobnosti mlade. U danima pre svadbe devojke pripremaju raznovrsne faltane suknje, uglavnom od vune, u bojama od bele do šarenih sukanja. Šivenje je veoma složeno, a za pravljanje falti je potrebno više radova. Devojke ove nacionalne manjine treba da na suknjama naprave 100 falti pomoću gvozdenih ploča, i zato se ove suknje na kineskom jeziku i kažu kao suknje sa 100 falti.
A zašto žene nacionalne manjine Ji vole da nose faltane suknje? Stručnjak za kulturu ove narodnosti gospodin Mahai Žigu je o tome ispričao sledeću priču:
U davnini žene nacionalne manjine Ji su bile naročito sposobne i upravljale su svim kućnim poslovima. Drugim rečima, u to doba su se momci udavali za devojke. Pošto kod životinja, kao što su paunovi, fazani i jeleni, obično su mužjaci lepši od ženki, zato su i žene sledeći primer iz prirode za svoje momke pravile šarene slojevite suknje od perja i životinjske kože, koje su momci nosili na svadbi. Jednom je devojka starešina plemena Ji trebalo da se uda. Kada se završila svadba, po tradicionalnom običaju muž je trebalo da se vrati natrag u svoju kuću. Medjutim, on nije hteo da ode, nego je želeo da jede, tražeći čas ovo, čas ono. U takvoj situaciji ova žena-starešina je dala naredbu da se otada devojke nacionalne manjine Ji udaju za momke u njihove kuće, kako bi muškarci snosili više porodičnih obaveza. Pored toga, izvlačeći pouke iz svog slučaja, žena-starešina je naredila da tri dana pre udaje devojke ne smeju da jedu. Od tada su devojke i počele da šiju raznobojne suknje od perja za svoju udaju. Uporedo sa progresom društva, suknje od perja su postepeno pretvorene u faltane suknje.
Mahaj Žigu je dodao da muškarci u nekim mestima i do danas nose široke pantalone koje izgledaju kao suknje, a devojke tri dana pre udaje ne jedu ništa. Na primer, njegova mlađa sestra je završila fakultet, na kojem je stekla savremeno obrazovanje, ali takodje u skladu sa tradicijom tri dana pre svoje udaje nije ništa jela.
Pošto pripadnici nacionalne manjine Ji žive u umerenom klimatskom pojasu, zato žene, naročito one koje žive na selu skoro tokom sva 4 godišnja doba uvek nose suknje dužine do gležnjeva. Medjutim, žene ove narodnosti koje žive u gradovima vole modu i obično ne nose faltane suknje. Njih nose samo za vreme velikih praznika, kao što su Nova godina nacionalnosti Ji i Praznik buktinje.
Ali kao što mladost brzo prodje, i raznobojne faltane suknje se takodje nose samo kratko vreme. Uporedo sa godinama devojke iz nacionalne manjine Ji postepeno postaju žene i majke koje se bave kućnim i poljskim poslovima i čuvaju decu. Njihove faltane suknje raznih boja se takodje postepeno pretvaraju u suknje jednostavnih i prostih boja, kao što su plava, siva, bela i crna.
70-togodišnja gospođa Emošama je živela u različitim društvenim uredjenjima. Ona je rekla da ju je faltana suknja pratila ceo život i da i danas ona sama sebi šije suknju.
Ne mogu izbrojati koliko sam faltanih suknji imala. Imam sada 4 suknje koje su uglavnom u dve boje, sivoj i crnoj. Pripremila sam sebi i pogrebnu faltanu suknju bele boje sa umetnutim crnim trakama, sličnu kao suknja koju sam nosila kada sam bila devojčica. Želim da kod predaka odem u jednostavnoj odeći.
Od bele do šarene pa ponovo povratak ka jednostavnim bojama, tako izgleda put faltane suknje koja prati životnu sudbinu žena iz nacionalne manjine Ji.
|
