Po plavom nebu plutaju beli oblaci, a po bezgraničnoj stepi, razbacani kao biseri, leže beli mongolski šatori i stada belih ovaca. To je česti prizor iz života stočara mongolske narodnosti. U njihovom svakodnevnom životu i u religiji svuda se može videti bela boja. U našoj današnjoj emisiji govorićemo o značaju bele boje koju pripadnici mongolske manjine veoma cene.

Pripadnici ove nacionalne manjine vole belu boju delom zbog životnog okruženja, a delom zbog svoje religije i legendi. Na prostranoj stepi na severu Kine, gde žive pripadnici mongolske nacionalne manjine, vlada duga zima, tokom koje je cela stepa pokrivena blistavim snegom. Što se tiče bele boje, pripadnici ove narodnosti ne misle da je ona jednostavna i hladna, već je smatraju simbolom svojih predaka i nebeskog boga, jer predstavlja pravu belinu i čistoću. Medju pripadnicima ove manjine se još od samog njihovog početka sa kolena na koleno prenosi jedna popularna legenda. Devojka mongolske nacionalanosti Saržina nam je ispričala ovu legendu:

U našoj prvoj knjizi o istoriji na mongolskom jeziku piše o ovoj drevnoj legendi koja kaže da je mongolski narod nastao iz veze sivog vuka i belog jelena koje je rodio nebeski bog. Zato pripadnici mongolske narodnosti sebe smatraju potomcima sivog vuka i belog jelena.

Iz ugla fiziologije, bela boja, kao neutralna boja, može da zadovoljiti fiziološku ravnotežu ljudskog oka. Vizuelni utisak o beloj boji je mnogo jači od utiska koje pružaju druge boje. Pored toga bela boja zbog svoje kristalne čistoće, sugeriše upravo kristalnu čistoću, svetlost, urednost i poštenost. Profesor Nacionalnog instituta pri Akademiji društvenih nauka Kine gospodin He Singliang je dao sledeće objašnjenje:

Iz ugla kulture, neki običaji takođe mogu utucati na nacionalnu kulturu. To je slučaj i sa belom bojom u kulturi mongolske narodnosti, kod koje je, počev od kravljeg i ovčijeg mleka, pa preko šatora, sve bele boje.

Profesor He je nastavio da su običaji vezani za odredjenu boju tesno povezani sa nacionalnim karekterom. Pripadnici mongolske nacionalne manjine vekovima žive na stepi i u dugogošnjem nomadskom životu izgradili su svoj nacionalni karakter, koji se odlikuje strašću i hrabrošću. Oni vole lepotu prostranstva, nepregledne daljine i dostojanstva, a bela boja, spokojstvo i jednostavnost upravo odgovaraju tome. Na taj način je dobijen dobar spoj, koji vole svi pripadnici mongolske manjine.

Obožavanje bele boje kod pripadnika mongolske narodne manjine se odražava i u svakodnevnom životu. Na primer, prilikom molitvi ili prijema gostiju, uvek se poklanja «Hada» -- dugački beli šal i rakija od belog konjskog mleka poslužena u srebrnoj čaši. Stočari ove narodnosti naročito vole bele konje i bele kamile, koje smatraju omiljenim životinjama koje donose sreću i bogatstvo.

I po šatorima u kojima stanuju pripadnici ove narodnosti se mogu videti tragovi koji pokazuju njihovu ljubav prema beloj boji.

Mongolski šatori su napravljeni od belog lanenog platna, i oni, zajedno sa stadima belih ovaca, odslikavaju tradiciju mongolskog naroda. A 8 tzv. belih riznica, to jest hermetički zatvorenih šatora, koje je za svog života ostavio poznati političar i vojskovođa u istoriji ove nacionalne manjine Džingis Kan, smatraju se svetima za sve Mongole.

Početkom 13. veka naše ere potomci Džingis Kana su posle njegove smrti postavili konjsko sedlo, ratne zastave, konjčke čizme i druge stvari koje je za života koristio Džingis Kan, u 8 belih šatora za žrtvovanje, napisali molitvene reči i protokol prinošenja žrtvi, i odredili da sva mesta održavaju svečanosti žrtvovanja u sva 4 godišnja doba. Pripadnici mongolske narodnosti širom zemlje smatraju prinošenje na žrtvu u 8 belih šatora za veliku čast. To je važan način na koji oni precima odaju poštu i prisećaju se svoje prošlosti.

Što se tiče ishrane, pripadnici mongolske nacionalne manjine takodje imaju svoje običaje i navike u vezi sa belom bojom, u okviru čega je i «beli obed».