U autonomnom srezu San Điang u kojem živi narodna manjina Dong, u Guangsi-džuangskoj autonomnoj pokrajini na jugu Kine, nebo je vedro, planine čiste, voda bistra, a stanovnici toga kraja poznati po svojoj dobrodušnosti i poštenju. U našoj današnjoj emisiji pozivamo vas da zajedno sa nama pogledate kako izgleda večera koju je napravilo 100 porodica manjine Dong, da provedete veselo karnevalsko veče i da osetite veseli karakter i toplinu ovih ljudi.

U autonomnom srezu San Điang, koji se nalazi u planinskom području u severnom delu Guangsi-džuangske autonomne pokrajine, ima stotinak sela u kojima žive pripadnici nacionalne manjine Dong. Jedno od njih je selo Čeng Jang, gde se može videti najlepši pejzaž u ovome regionu i najstariji stil ovoga naroda. Novinar našeg Radija je baš u ovom selu prisustvovao večeri koju je napravilo 100 porodica.

Pre svega da objasnimo šta znači večera koju je napravilo 100 porodica. Priča se da su u drevno doba jedno selo nacionalne manjine Dong zadesile velike poplave. U momentu kada su bila potopljena pirinčana polja, srušene kuće, a poplave progutale veliki broj ljudi, sa neba je iznenada sišao heroj, koji je snažnim rukama đavolu poplave slomio kičmu. U znak poštovanja i zahvalnosti svaka porodica je želela da heroja pozove u goste kod sebe na ručak. Medjutim, heroj je morao da napusti selo drugi dan rano izjutra i nije mogao da bude gost svake porodice. Šta da radi? U tom trenutku jedna lepa devojka je došla na dobru ideju, da svaka porodica napravi nekoliko specijaliteta i da žitelji celog sela zajednički prirede večeru u čast heroja. Na taj način je nastao običaj pravljenja večere 100 porodica. Od tada prilikom svake posete cenjenih gostiju ili prilikom svečanosti, pripadnici celoga sela su zajednički pripremali večeru 100 porodica. Ovaj običaj se nastavio sve do danas.

Na dan kada su naši novinari stigli u Čeng Jang, selo nacionalne manjine Dong, momci u tamnoplavoj nošnji ove narodnosti su, izražavajući dobrodošlicu gostima iz daleka, bacili petarde, a devojke u svetloplavim bluzama i tamnoplavim suknjama sa naborima, su noseći srebrni nakit na glavi i pevajući planinske pesme, darivali goste čašom rakije, poznate po nazivu rakija pred ulazak u selo. Prema običaju, gosti treba da rakiju ispiju do dna, potom da granom sa zelenim lišćem skinu prašinu sa tela, i tada mogu ući u selo.

Devojka koja je pevala pesmu dočekujući goste se zove Jang Jeli. Ona nam je rekla da pripadnici nacionalne manjine Dong vole da pevaju. Svi od malena vežbaju pevanje i svi imaju zvučan glas. Jang Jeli je dodala:

Sve pesme koje pevamo smo naučili od roditelja. Još od malena smo pečeli da učimo pesme naše nacionalne manjine. A posle su osnovani umetničke grupe, zahvaljujući čemu smo naučili još više pesama. Ja sam naučila pesme o nazdravljanju i ljubavne pesme.

Na ulazu u selo momci su odmah počeli da sviraju na bambusovoj fruli Lušeng, a devojke, držeći u rukama šarene suncobrane, veselo su zaigrale uz melodije i krivudavim kamenim putem naše novinare povelče na trg u centru sela, gde se održava večera koju je napravilo 100 porodica.