Odkada je 1905.snimljen prvi film, kineska kinomatografija je prošla stogodišnji put. Tokom sto godina, kinomatografija postepno ulazai u kineski život. Na ekranu su zabeležene političke promene, ljudska radost, gnev, tuga I zadovoljstvo. Kineska kinomatografija se razvijala cikcak linijom prateći sudbinu naše zemlje. Mi ćemo vam u dva dela govoriti o stogodišnjem putu kineske kinomatografije, a sada prvi deo: kineska kinomatografija u ranom stadijumu.

Godine1905. prvi kineski filmski čovek Ren intai u fotoradnji Fentai u Pekingu pomoću ručne filmske kamere snimio odlomke pekinške opere"Brdo Dinjun"koji su zatim ocenjeni za prvi kineski film, a godina 1905. za godinu rođenja kineske kinomatografije. U ovom filmu su zabeleženi uglavnom pokreti borilačke veštine Vušu koji su poklopili zahtev tadašnje epohe. Fotoradnja Fentai je kasnije snimila sedam filmova pekinške opera, međutim nijedan nije mogla da sačuva od požara koji je kasnije izbio.

U 20. godinama prošlog veka, kineska kinomatografija se postepeno sazrevala I dala niz odličnih igranih filmova. Istoričar za kinesku kinomatografiju Li Šujuan je ovako komentarisao:

"Smatram da je druga decenija prošlog veka bila prva etapa primarnog prosperiteta kineske kinomatografije u u ranom stadijumu. Tada je Kina već snimila gotovo sve vrste filma, etički, ljubavni, istorijski, kriminalni I borilački film."

U Šangaju je stvoren niz filmskih studija, jedan od njih je "Zvezda" koji je snimio prvi igrani film u Kini "Siroče spasao dedu". Film je bio nacionalno obojen I imao privlačnu radnju, bio je prikazan u velikim kineskim gradovima 6-7 meseci uzastopno.

Domaći filmovi su ugledali sveta jedan za drugim. Samo od 1922.do 1926. u Kini je otvoreno 175 filmskih studija, samo u Šangaju je radilo 145 studija.

U 30. godinama, Japan je pokrenuo agresivni rat protiv Kine, kineski narod je živeo žalosnim životom. U Kini se tada pojavio niz igranih filomova o životu sitnih ljudi, o sudbini čoveka najnižeg sloja, o njihovoj egzistenciji. Tadašnji filmovi su po umetnosti fini, više nisu takvi kakvi su bili u prvoj etapi, ljudi I sada gledaju fuilmove iz 30.godina.

Vi čujete tematsku pesmu iz filma"Ribarska pesma", to je film o bednom životu ribarske porodice, glumci su imali vrhunsku glumu,a pesma je patentična I dirljiva. Film je imao takav uspeh da je u jednom bioskopu prikazan čak 84 dana uzastopno. Godine 1935. "Ribarskoj pesmi"je pripala nagrada u Moskvi na međunarodnoj filmskoj izložbi. To je prvi put što je kineski film nagrađen na međunarodnom filmskom festivalu.

Kasnije u 30. I 40. godinama pojavila se plejada filmskih glumčica. Među njima su bile Džou Šuan I Ruan Lingju. Prva je imala nadimak "Zlatan glas", druga je izvršila samoubistvo od skandala I glasine.

Kineski filmski umetnici prekaljeni u ratu protiv japanske agresije krajem 40. godina stvorili su niz odličnih filmova kao što su "Vrana I vrapci", "Nada u ovoj zemlji", osobito "Reka teče ka istoku" je dostigao savršeni nivo I po radnji, I po oblikovanju karaktera junaka, I po glumi. Stranci I danas misle da su tadašnja kineska kinematografija ni zašta nije zaostala za svetskom.