Svake godine od aprila do septembra na putu od administrativnog centra Lase do okruga Ali u severnom delu Tibeta, veliki broj turista obično zanoći u gradiću Pajang, a mnogi od njih vole da prenoće u gostionici «Jak», čiji je gazda bivši poglavar, 70-togodišnji Jisi, s kojim ćemo vas upoznati u našoj današnjoj emisiji.

Gradić Pajang se nalazi u dolini reke koja protiče izmedju planina Himalaji i Gandis, i pruža veoma lepu sliku: naspram hramova u gradiću stoje planinski vrhovi u dužini od nekoliko kilometara, prekriveni gustim snegom, a velike i male budističke (kanonske) zastave lepršaju na vetru u dolini.

Jednoga dana u gostionicu su stigli gosti iz Južne Afrike, Novog Zelanda i Australije. Oni su iz bunara uzeli vodu, pripremajući se da zanoće u podnožju. Gledajući kako strani mladići veselo vuku vodu iz bunara, gazda gostionice Jisi nije osetio nezadovoljstvo zbog toga što toga dana gosti neće noćiti kod njega, već se veselo nasmejao. Jer on je čovek koji se nikada nije brinuo za svoje poslovanje. Plakati iz raznih zemalja su nalepljeni na prozorima gostionice, a jedan za drugim dolaze turisti, noseći u rukama turističke vodiče, što najbolje govori o poslovanju ove gostionice. Govoreći o svojoj gostionici «Jak», Jisi je sa velikim zadovoljstvom isptičao:

Od kada je počela reforma i otvaranje prema svetu, vlada je izradila povoljnu politiku povlastica. Mogu da radim ono što želim, samo ako radim marljivo, uporno u skladu sa zakonima, i na taj način mogu da se obogatim. Na primer, moja gostionica je otvorena uz podršku vlade. Mada prvi put obavljam ovaj posao, pošto se gostionica nalazi na turističkoj magistrali, poslovanje ne ide loše, a ima i dovoljno prihoda.

U gostionici «Jak» ima preko 20 soba, a imovina Jisija se procenjuje na više od 600 hiljada kineskih juana po čemu je on postao najbogatiji čovek u tome kraju. Otvorenog i veselog karaktera, stari Jisi je priznao da to nebi bilo zamisljivo pre 20 godina. Čak i u to vreme, kada je bio mlad i na vlasti, takodje nije smeo da zamisli da će živeti današnjim bogatim životom. Da čujemo šta je o tome rekao Jisi:

Pre mirnog oslobodjenja Tibeta 1951. godine bio sam poglavar u opštini Horba. 1959. godine kada je izvršena demokratska reforma bio sam uhapšen i u jednom zatvoru u Lingdžiju proveo sam 20 godina.

Osvrćući se na prošlost, Jisi je dodao da je pre demokratske reforme na Tibetu njegov otac bio visoki funkcioner u lokalnoj vladi, zato je on i postao glavar i upravljao je nad preko hiljadu kmetova, a posedovao je i veliku količinu stoke. Tada ništa nije znao da radi, ali je plivao u bogatstvu i posedovao bezgraničnu vlast nad kmetovima. Nakon demokratske reforme bio je osuđen na zatvor.

Jisi je naveo da je u toku 20 godina u zatvoru ne samo što je shvatio mnogo stvari, već se osposobio da obavi razne poslove , a dobro je ovladao i veštinom u šivenju odeće. Napustivši zatvor on se vratio u rodni kraj gde je otvorio radionicu konfekcije i na taj način je počeo da živi na şopstvene snage.