U pekinškom Izložbenom centru nedavno je održan 12. međunarodni sajam knjiga. Na njemu su učestvovali izdavači iz 48 zemalja, regiona i međunarodnih organizacija. Ove godine bilo je 1099 štandova, za 10 odsto više nego lane. Stručnjaci su ocenili da je ovaj sajam svojevrstan vetrokaz kretanja u izdavačkoj delatnosti u Kini.

Ova I njoj dodirne grane, kako se ocenjuje, još su nedovoljno otvorene prema svetu. Do 80.godina prošlog veka one su smatrane važnom komponentom nacionalne ideologije I novinska preduzeća, izdavačke kuće, časopisi čak I štamparije bili su državna preduzeća I imali monopol na tržištu. Tek 1992. godine izdati su propisi o autorskom pravu I Kina se priključila međunarodnoj konvenciji o autorskom pravu. Od tog perioda može se reči da je kineska izdavačka delatnost zvanično spojena sa svetom. Kada se Kina krajem 2001. godine priključila Svetskoj trgovinskoj organizaciji ubrzan je proces reforme I otvaranja prema svetu. Danas u Kini postoji više od 570 izdavačkih kuća koje svake godine izdaju oko 200,000 novih knjiga. Poredjenja radi, početkom 80. godina prošlog veka godišnje ih je štampano nešto više od 10000. Osim toga, treba navesti da se u Kini danas izdaje gotovo 2000 dnevnih ?novina I 8000 periodičnih časopisa.

Šef Generalne uprave za štampu I izdavačku delatnost Ši Zongjuan navodi da je Kina po ovim brojkama izdavačka velesila, ali ukazuje I na mnoge probleme sa kojima se suočava:

"Posle proglašenja nove Kine, osobito u poslednjih 20 godina, kineska izdavačka delatnost je ostvarila priličan napredak i postala je izdavačka velesila sa ogromnim razvojnim potencijalom. Medjutim, ukupna I kompleksna konkurentna moć kineske izdavačke delatnosti nisu velike I mi se suočavamo sa dosta teškoća I problema. Stoga bi trebalo da jačamo razmenu I saradnju sa stranim kolegama što će doprineti razvoju I kineske I svetske izdavačke delatnosti."

Pošto su mnoge kineske izdavačke kuće male i slabe, štampa nije kvalitetna. Osim toga, piratska izdanja postala su ozbiljna pojava. Trgovina autorskim pravima između Kine i sveta je neuravnotežena. Prema podacima kineske Uprave za autorska prava, u periodu od 1995.do 2004. kineski izvoz i uvoz autorskih prava je u proseku bio u odnosu oko 1:10.

Kada je reč o izvozu, uglavnom su to tržišta Hongkonga i Tajvana, a zatim kinesko tržište u jugoistočnoj Aziji. To su knjige i brošure o kineskoj tradicionalnoj medicini, borilačkoj veštini vušu, zatim klasična literatura i izdanja o drugim vrstama kineske tradicionalne kulture. Iz uvoza, većinom iz Evrope i Amerike, dolaze štampane stvari iz oblasti nauke, tehnologije, privrede i kulture. Kineska trgovina autorskim pravima sa zapadnim zemljama je u ozbiljnom disbalansu.

Visoki funkcioner Kancelarije za štampu u Državnom savetu gospođa Vu Vej ocenjuje da takvo stanje nije povoljno za bolje upoznavanje sveta sa Kinom. Ona je rekla:

"Podaci kojima raspolažemo govore o ogromnoj razlici razmene informacija između razvijenih i zemalja u razvoju. Konkretno rečeno, odnos je 100:1. Ova razlika se ogleda i u trgovini kulturnim produktima. Kina ima veliki deficit u trgovini knjigama, novinama i audio video proizvodima i to je smetnja da svet bolje upozna Kinu."

Na nedavno održanom sajmu knjiga pojavili su se najvažniji i najveći izdavači jer je on važno mesto ne samo za trgovinu autorskim pravima, već i za upoznavanje najnovijih tendencija u kineskoj izdavačkoj delatnosti. Gotovo svi stručnjaci pozitivno su ocenili njenu budućnost.