U jednom običnom dvorištu u srezu Nedong u okrugu Loka na Tibetu, 79-godišnja domaćica Chering Lamo svaki dan rano ustaje, obavi jutarnju higijenu, pa potom zalije cveće i travnjak i nahrani psa. Iako je u godinama, dobro se drži, čvrsto hoda, govori glasno, a voli i da peva dok radi.

Čuvši njenu pesmu, teško je zamisliti da je ova baka pre više od 40 godina bila jedan od kmetova u starom drušrvenom uredjenju na Tibetu, odrasla bez roditelja, a takodje je teško zamisliti i da je bila potpredsednica Stalnog komiteta Narodnog kongresa autonomne pokrajine Tibet.

Godine 1926. Chering Lamo se rodila u jednoj štali u srezu Longzi. Pošto su joj roditelji bili kmetovi, samim rodjenjem je postala kmet koji živi u siromaštvu i bedi. Kao malu devojčicu majka ju je nosila na ledjima dok je preko dana obavaljala teške poslove, a noću je sa roditeljima spavala u štali pored hrama. Pošto nisu mogli da se prehrane, Chering Lamo je bila mršava i neuhranjena. Sa svega 6 godina bila je prinudjena da radi kod veleposednika. Bila je zadužena za svakodnevno održavanje čistoće na imanju, a takodje je morala da seče drva na obližnjoj planini i debelog sina veleposednika nosi na ledjima. Pored toga, često bi zaradila i batine bičem.

Kada je Chering Lamo imala 12 godina veleposednik je umro, ali je njegova žena Cheringine roditelje prodala drugom veleposedniku, a ona se sa Chering i drugim mladim robovima preselila u drugi spahiluk udaljen 200 kilometara. Od tada se Chering Lamo više nije videla sa roditeljima.

Svaki put kada priča o tom dogadjaju, na licu Chering Lamo poteknu suze. Na tibetanskom jeziku ima jedna poslovica koja glasi: bujne reke se ne mogu odvojiti od izvora u visokim planinama; a jagnje koje napusti pašnjak, danonoćno priziva majku.

Napustila sam rodni kraj kada sam imala 12 godina i od tada više nisam videla majku i oca. U spahiluku sam danju napasala stoku, izjutra i naveče muzla krave, pravila čaj sa buterom, namotavala vunu. Svaki dan sam radila kao stoka do ponoći, dobijala sam samo veoma malo «Zambe» , to jest prženog ječmenog brašna, a često i batine. Uvek sam se pobožano molila Budi, ali su moje molbe ostajale neostvarene, ispričala je Chering.

1959. godine kineska vlada je na Tibetu sprovela demokratsku reformu i ukunula feudalno kmetstvo. Tako je država 33-godišnjoj Chering Lamo dodelila tri ovce, jedna kravu i oko pola hektara zemljišta da obradjuje. Na taj način ona se u potpunosti oslobodila kmetovskog položaja i postala slobodan građanin.

Kada se priseti tih teških godina, Chering Lamo još više počne da ceni sadašnji novi život.

Ona je 1961. godine osnovala prvu kooperativnu grupu na Tibetu. Prema njenim rečima:

U to vreme u našem selu je bilo 11 porodica koje su se bavile raznoraznim sitnim poslovima kod veleposednika, a ne poljoprivredom, i zato nisu znale proizvodnu tehniku. Kako smo imali samo malo proizvodnih orudja, druge organizacione grupe nas nisu htele. Zato sam odlučila sa se mi organizujemo, i da otpočnemo poljoprivrednu proizvodnju oslanjajući se na sopstvene snage.