U jednom običnom dvorištu u srezu Nedong okruga Loka na Tibetu, 79-godišnja domaćica Chering Lamo svaki dan rano ustaje, bavi se higijenom, zalije cveće i travu i hrani psa. Mada je u godinama, ali se dobro drži, hoda pouzdano, a govori glasno, voli da radi uz pevanje.

Slušajući pesmu, niko ne može verovati da ova baka pre više od 40 godina bila jedna od žena-kmetova bez roditelja na starom Tibetu, a takodje nmiko ne može zamisliti da je bila potpredsednica Stalnog komiteta Narodnog kongresa autonomne pokrajine Tibeta.

Godine 1926. Chering Lamo se rodila u štali u srezu Longzi. Pošto su roditelji kmetovi, zato je ona od samog rodjenja postala kmet koji živi u mraku i bedi. U to vreme noseći je na ledji majka je danju bavila neizdržljivo teški posao, a noću ona i roditelji su spavali u štali van hrama. Pošto nisu imali dovoljno hrane, Chering Lamo se iscrpila zbog nedostatka hranljivog materijala. Kada je imala 6 godina ona je bila prinudjena da radi kod veleposednika kao stoka koji zna da govori. Svaki dan ona treba da se bavi higijenom u spahiluku, seče drvo na planini i drži debelog sina veleposednika, koji ju je često bijao.

Kada je Chering Lamo imala 12 godina umro je veleposednik, ali je njegova žena prodala roditelje Lamo i preselila je i neke mlade robove u drugi spahiluk udaljen 200 kilometara. Od tada Chering Lamo se oduvek rastala od roditelja.

Svaki put kada priča o tome na licu Cherinmg Lamo su uvek potekle suze. U tibetanskom jeziku postoji poslovica koja glasi: bujne reke su neodvojene od izvora na visokim planinama; jagnje koje napušta stepu, danonoćno priziva majku.

Napustila sam rodni kraj, kada sam imala 12 godina i od tada nisam videla moju tatu i mamu. U spahiluku danju sam napasala volove, ujutro i uveče muzla krave, pravila čaj sa buterom, smotavala vune. Svaki dan sam radila kao stoka do ponoći, dobila sam samovaoma malo «Zamba» -- prženog ječmenog brašna,čak i batine. Takodje sam uvek pobožano molila budu, ali bez nade.

1959. godine kineska vlada je na Tibetu sprovela demokratsku reformu, ukunuto je feudalno kmetstvo. 33-rogodišnjoj Chering Lamo je prvi put podeljena tri ovna, jednu kravu i oko pola hektara zemljišta. Na taj način ona se u potpunosti oslobodila od položaja kmeta i postala slobodan građanin.