Gospođa Hudot je poznata pevačica u tom kraju, posebno čuvena po pevanju urtindu melodija. Evo njenih reči:

U našem srezu ova vrsta tradicionalnog pevanja je veoma popularna, i pevaju ne samo sredovečni, kao što sam ja, već i mladi, naša deca. A mi smo u svakoj prilici voljni da ih podučavamo.

Neki kažu da, slušajući niske i duge tonove urtindu melodija, osete uzbuđenje. Jedan pesnik je tako opisao svoja osećanja: glas pevača prelazi preko stepe, oblaci na nebu zaboravljaju da se kreću, a vetar više ne diše; stari oko peći u šatoru odjednom počinju da se prisećaju prošlosti, a devojke koje muzu krave odjednom uopšte ne znaju gde se nalaze. Sve duše lutaju po prostranoj stepi uz tu prijatnu melodiju.

Ova vrsta pevanja ima tako veliki značaj za stočare zato što Mongolci svoja osećanja prema prirodi i sećanje na prošlost izražavaju upravo kroz pevanje urtindu melodija. Službenik kompjuterske kompanije u Pekingu gospodin Džong Đuenđe otvorio je vebsajt, na kojem se posetioci mogu upoznatu sa ovim tradicionalnim pevanjem pripadnika mongolske nacionalnosti. On je našem novinaru rekao da je i sam ljubitelj takvog pevanja. Kako je naveo:

Ova vrsta pesme je, za razlikuu od nervozne atmosfere u gradu, mukla i setna. Takvo osećanje se ne može naći u drugim muzičkim vrstama.

Džong je naglasio da njegov vebsajt sada ima preko hiljadu članova iz raznih krajeva Kine, kao i iz Hongkonga, sa Tajvana i drugih zemalja. Svi su oni ljubitelji mongolskog tradicionalnog načina pevanja. Radi želje da savladaju tu veštinu, mnogi od njih su samouki naučili mongolski jezik da bi mogli da komuniciraju sa učiteljima i umetnicima koji se bave ovom veštinom.

Svako ko dodje u stepske predele u goste, može, sedeći u mongolskom šatoru uz miris mlečnog čaja, da uživa u slušanju ove melodije koja ide uz pratnju muzičkog instrumenta u obliku konjske glave. U tom momentu, kao opijen mirisnom rakijom, gost biva oduševljen njenim prijatnim tonovima.