Pripadnici ove narodnosti vekovima žive na prostranoj stepi u severnom delu Kine i stvorili su stepsku kulturu sa specifičnim karakteristikama. Priča se da Mongoli poseduju tri dragocenosti koje predstavljaju njihovo duhovno blago, a to su stepa, konji i urtindu, drugim rečima trilovanje, poseban način pevanja treperenjem glasa. U današnjoj našoj emisiji vodimo vas na prostranu stepu da uživate u mongolskom urtindu.

Mongoli su neizveštačeni ljudi, otvorenog karaktera. Zbog života u stepi, razvili su poseban tip pevanja sa jarkim nacionalnim koloritom, kao što je ova vrsta duge melodije. Prijatnom melodijom i specifičnim ritmom, ona na najbolji način odražava široku dušu Mongolaca.

Pred očima se pojavjuje slika: zelena i prostrana stepa, beli oblaci koji se kao novi, mekani pamuk polako kreću po plavom nebu, goveda, ovnovi i ovce koje mirno pasu travu, i beli mongolski šatori kao biseri na tanjiru leže razbacani po stepi. Sunce se polako spušta na zapadu, planine u daljini bivaju pokrivene večernjom dugom, oblaci polako dobijaju crvenu boju, a goveda i druga grla izgledaju kao obojeni zlatnim nitima.

U tom momentu čuje se mongolski urtindu, jak i udaljen, lagan i prijatan, melodija kojom ovi sinovi i kćeri stepe izražavaju svoja duboka osećanja.

Mongolski urtindu je obično sastavljen od dve rečenice. Stočari ga pevaju slobodno po svom shvatanju ili osećanjima prema prirodi. Reči pesme su uglavnom o stepi, konjima, kamili, govedima i ovcama, plavom nebu, belim oblacima i drugim prirodnim lepotama, a takodje i o ljubavi.

Stari Baintu je stočar koji je ceo svoj život posvetio gajenju konja uz pevanje ove posebne melodije. Mada ima već 66 godina, još uvek voli da peva, isto kao i što voli svoje konje. Baintu kaže:

Volim urtindu i pevam, jer želim da ostavim mladoj generaciji naše mongolske narodnosti nešto korisno. Dobrovoljno i besplatno podučavam učenike osnovne i srednje škole ovoj veštini pevanja, kako bi se ona sačuvala i prenela na nova pokolenja.

Uporedo sa promenama načina proizvodnje i života pripadnika mongolske narodnosti, došlo je i do promena prirodne sredine u kojoj je nastala ova posebna vrsta melodije. Tradicionalna stepska kultura sve više se suočava sa opasnošću izčezavanja. Zato sve više Monogolaca dobrovoljno podučava mlade pevanju urtindua, a učenici su sa druge strane takodje zainteresovani da savladaju ovu veštinu.

Vi sada slušate 11- togodišnjeg dečaka Naserina kako peva. On je još od malena od svog oca počeo da uči ovu veštinu. Naserin kaže da je pevanje prijatna i vesela stvar. U njegovom kraju većina stočara smatra da je dobra stvar što deca vole i uče da pevaju monglsku tradicionalnu veštinu pevanja treperenjem glasa i što su voljna da se upoznaju sa kulturom svoje narodnosti.