Prema kineskom Ustavu i «Zakonu o nacionalnoj regionalnoj autonomiji», Narodni kongres autonomne pokrajine Tibet ne samo što ispunjava funkcije kao i drugi provincijski kongresi, već i poseduje pravo da izradjuje autonomne propise i paragrafe u skladu sa realnošću i karakteristikama ovoga regiona. Takodje može da na osnovu nekog državnog zakona i lokalne realnosti izradi odredjene odredbe za sprovodjenje istih. Legs Mćong je dodao:

Do juna ove godine Narodni kongres autonomne pokrajine Tibeta je doneo i izradio ukupno 237 lokalnih zakonskih propisa, kao i rezolucija i odluka koje imaju zakonski karakter, a koje obuhvataju političku, ekonomsku, kulturnu i prosvetnu oblast i igraju veoma važnu ulogu za unapredjenje ekonomskog i društvenog razvoja na Tibetu.

On je istakao da je od prvog zasedanja kongresa 1965. godine pa do danas, Narodni kongres Tibeta dobio oko 7 hiljada predloga i kritika od strane poslanika, čija se sadržina uglavnom tiče ekonomskog i društvenog razvoja Tibeta i u potpunosti izražava želje i zahteve pripadnika svih nacionalnosti na Tibetu.

Legs Mćong je naglasio da je tokom 2 godine od njegovog stupanja na dužnosti predsednika, tibetanski Narodni kongres sproveo istragu o realizaciji 5 zakona i lokalnih zakonskih propisa, doneo veliki broj odluka i izvršio nadzor nad njihovim sprovodjenjem. Odluke se tiču političke, ekonomske, prosvetne oblasti i pitanja zaštite sredine i resursa, a takodje se odnose i na imenovanje ili razrešenje kadrova sa dužnosti i nadzor nad radom administrativnih organa. Na svim ovim planovima rad Narodnog kongresa je pokazao dobre rezultate.

Na Tibetu glavnina stanovništva veruje u tibetanski budizam, a u administrativnim organima većina službenika je tibetanske nacionalnosti. Deca uživaju besplatno 9-godišnje obrazovanje, a u školama se prvo uči tibetanski jezik. Svi vladini oglasi i zakonski propisi su napisani na dva pisma, na tibetanskom i standardnom kineskom jeziku. Na Radiju i Televiziji emituju se programi na tibetanskom jeziku. Pripadnici tibetanske i drugih narodnosti u pokrajini su ravnopravni i žive u slozi. Svi u potpunosti uživaju pravo na ekonomski i društveni razvoj, a istovremeno i pravo na nasleđivanje i razvijanje tradicionalne kulture i na slobodu veroispovesti.

Gospodin Legs Mćong je podvukao da je tokom 40 godina od sprovodjenja regionalne autonomije, na Tibetu došlo do kolosalnih promena. Prema njegovim rečima, poslednjih godina je ova pokrajina zadržala dvocifrenu stopu rasta privredne proizvodnje, kao i stabilnost u društvu. Pored toga, životni standard neprekidno raste, zahvaljujući čemu se Tibet nalazi u najboljem periodu razvoja. Legs Mćong je takodje naveo:

Što se tiče ljudskih prava, najvažnije je da se danas u potpunosti ostvaruje pravo na opstanak i razvoj. Gledajući prostranstvo Tibeta i njegove snežne visoravani, može se videti bezbroj činjenica koje nepobitno dokazuju da u političkom pogledu tibetanski narod poseduje puno pravo na autonomiju, a u pogledu ekonomskog i društvenog razvoja - pravo na potpunu samostalnost. Tibetanci takodje poseduje pravo na nasledjivanje i razvijanje tradicionalne kulture i pravo na slobodu veroispovesti. Upravo veliki skok iz feudalnog u socijalistički društveni sistem je doneo promene u svim sferama u životu današnjeg Tibeta, a velike promene društvenog sistema su iz korena izmenile sudbinu naroda.