 Zamislite scenu: na plaži ste (možda čak ne i na domaćoj plaži), uživate, videle ste superzgodnog momka - i odmah telefonirate najboljoj drugarici da biste joj sve ispričale o tome. Još bolje: flertovale ste sa superzgodnim dečkom, on je stvarno "kul", znate da će vam svi zavideti na takvoj letnjoj romansi - i ne možete da odolite da istog trenutka drugarici ne kažete sve o tome. Možda se čak i ne radi o letovanju - nekim povodom ste u nekoj drugoj državi i osećate neodoljivu potrebu da sve zanimljivo što vam se desi podelite s drugaricom.
Ova potreba je sasvim normalna i nije nešto čega bi se trebalo stideti. Kada vam se desi nešto lepo, zanimljivo, uzbudljivo, potpuno je prirodna reakcija da poželite da podelite to sa super drugaricom. Međutim... Znate šta ćemo reći, zar ne? Ispunjavanje te potrebe može vas skupo koštati - bukvalno. Usluga rominga postaje sve efikasnija i sve više možete - ali to ima i svoju cenu. Presešće vam svaka radost kad vidite koliko vas je koštao kratak razgovor s drugaricom (dugi razgovor bi vam verovatno istrošio kredit ako ste korisnik pripejd sistema).
Nešto jeftinija varijanta jeste da nabavite karticu s brojem lokalnog provajdera - uz nju skoro uvek ide i određeni kredit. Ipak, i dalje ostaje kao problem to što ćete zvati inostranstvo, što, kako god da okrenete, jako mnogo košta. Šta učiniti?
Najbolji savet koji vam možemo dati je: nemojte, osim u slučaju preke potrebe (a u to definitivno ne spada izveštavanje drugarice o najnovijem flertovanju), zvati prijatelje iz inostranstva. Nećete tamo ostati zauvek - vratićete se i sve im potanko ispričati. Plus, novac koji ćete uštedeti time što nećete zvati iz inostranstva možete upotrebiti na još ludog provoda - pa da imate još više stvari za prepričavanje društvu.
Ionako je "kul" biti pomalo tajanstven. Plus, kad se vratite, svakako ćete biti u centru pažnje, jer ćete puno toga imati da ispričate - ako drugarici sve kažete telefonom, ništa vam neće ostati za priču kad se ponovo vidite.
|
