Devojka plave kose Kerstin Storm je studentkinja nemačkog Univerziteta Minstel, a za Kinu i kineski jiezik je pokazala interesovanje još kao djak u srednjoj školi. Medjutim u školi koju je pohadjala nije postojao predmet kineskog jezika, i tako nije mogla da ispuni svoju želju. Kada se upisala na univerzitet, izabrala je kineski jezik kao svoj glavni predmet i tako ostvarila svoj davnašnji san.

Na početku, porodica i prijatelji Kerstine nisu podržali njen izbor, jer su smatrali da je kineski jezik veoma težak i komplikovan, kao i to da je Kina previše udaljena od Nemačke. Ali uprkos tim teškoćama, Kerstin je ipak ostala pri svome.

Nakon četvorogodišnjih studija, ova Nemica je već mogla da govori tečnim jezikom. Govoreći o svom tadašnjem izboru, našem novinaru je ispričala:

U Nemačkoj mali broj ljudi govori kineski jezik, stoga sam smatrala da će mi učenje ovog jezika otvoriti i velike mogućnosti oko izbora posla. Sada u Kini ima mnogo prilika za rad pošto je veliki broj nemačkih kompanija ovde već osnovao svoje filijale, i trgovinska saradnja izmedju dve zemlje postaje sve razvijenija.

Naredne godine, Kerstin će završiti studije, i njena najveća želja je da potom postane novinarka. Pre godinu dana, ona je za vreme raspusta boravila u Pekingu i radila kao praktikant u jednoj nemačkoj novinskoj agenciji u Pekingu. Tada je izjavila da ukoliko ne bude mogla da postane novinarka, ipak će pokušati da nadje posao povezan sa kineskim jezikom, kao što je na primer, produžetak studiranja klasičnog kineskog jezika ili proučavanje kineske kulture.

Prema rečima ove devojke, danas u Nemačkoj sve više ljudi uči kineski jezik. Ranije, dok je ona studirala, u svakoj grupi je bilo samo 10 studenata, a u poslednje dve godine ovaj broj se popeo na 40 po grupi. Kerstin smatra da velika većina Nemaca uči ovaj jezik zbog ekonomskih razloga i uslova za zapošljavanje, ali da, medju njima postoje i neki ljudi koji se time bave jer su veoma zainteresovani za kinesku kulturu i istoriju.

Iako je savladala kineski jezik, Kerstin ipak smatra da je on veoma težak i za izgovor i za pisanje, a posebno je teška činjenica da u kineskom jeziku, isti izgovor obuhvata različite karaktere koji imaju različita značenja, i to ona još uvek nije u potpunosti usvojila.

Uprkos tome, Kerstin smatra da je učenje kineskog jezika zanimljivo i želela bi da preko našeg radija prenese svojim nemačkim kolegama i svima onima koji planiraju da uče ovaj jezik, da je najbolji način za podizanje nivoa kineskog jezika samo komunikacija sa Kinezima u svim mogućim prilikama.

Kao i Kerstin, 22-godišnji egipatski student Abmed Abdelazizavad Sadek je od malena bio zainteresovan za kineski jezik. On je takodje izabrao ovaj jezik kao svoj glavni predmet na univerzitetu. Nakon trogodišnjih studija, u osnovi je već ovladao kineskim:

Kineski jezik je već postao moj drugi jezik. Jako mi se svidja ovaj jezik i drago mi je što mogu da čitam novine, časopise i romane na kineskom jeziku.

Uporedo sa brzim razvojem kineske privrede i povećanom razmenom sa inostranstvom, na svetu sve više ljudi počinje da uči kineski, a medju njima su ne samo studenti čiji je glavni predmet lingvistika, kultura ili istorija, nego i oni koji studiraju ekonomiju, trgovinu, pravo i koji smatraju da će savladjivanje kineskog biti od koristi za njihovo buduće zapošljavanje i budući posao.

Prema nepotpunim statističkim podacima, trenutno na svetu ima 25 miliona ljudi koji uče kineski jezik. Počev od 1991. godine, u Kini se koristi HSK kao test za ispitivanje nivoa kineskog jezika, i do kraja prošle godine, za test HSK u 87 gradova u 35 zemalja izvan Kine osnovani su punktovi na kojima je preko 330 hiljada stranaca učestvovalo na ovom ispitu.

Zamenik šefa Državne kancelarije za predavanje kineskog jezika strancima gospodin Li Ćinguo smatra da sve veći broj stranaca upoznaje Kinu putem učenja kineskog jezika. Da bi pojačala razmenu Kine sa zapadnom kulturom, ustanova u kojoj on radi godinama se zalaže za razvoj nastave kineskog jezika. Li je dodao:

Naša zemlja aktivno podržava razvoj nastave kineskog jezika u inostranstvu, i do sada je pružila raznovrsne oblike pomoći. Vlada šalje nastavnike kineskog jezika da predaju u inostranstvu, i trenutno imamo svoj kadar u 62 zemlje. Takodje smo pokrenuli plan ''Razvoj kineskog jezika od strane kineskih dobrovoljaca'', što podrazumava da šaljemo predstavnike koji se dobrovoljno odluče da rade u inostranstvu radi daljeg razvoja nastave kineskog jezika.

U istom periodu, kineski jezik kao novo interesovanje u oblasti stranih jezika je dobio opštu podršku i razne oblike saradnje u drugim zemljama. U mnogim zemljama, predmet kineskog jezika je postavljen ne samo na univerzitetima, već i u srednjim a ponekad čak i u osnovnim školama. Takodje je organizovan i veliki broj kurseva kineskog jezika za učenike i odrasle.