Obrazovanje u autonomnoj pokrajini Tibet je relativno zaostalo. U vreme mirnog oslobodjenja ovog regiona 1951. godine, stepen obrazovanja tamošnjeg stanovništva je bio na veoma niskom nivou. Uz pomoć kineske centralne vlade i drugih krajeva zemlje, obrazovanje na Tibetu se brzo razvijalo i u mnogim mestima ove autonomne pokrajine devetogodišnjim obaveznim obrazovanjem obuhvaćen je visok procenat stanovništva.

Ovo je jedan djak iz osnovne škole u naselju Lulang u području Lindži na Tibetu koji recituje pesmicu. U ovom malom naselju ima tek nešto više od hiljadu stanovnika i sva 163 djaka u ovoj školi su iz lokalnih seoskih porodica. Ranije su nastavni uslovi bili veoma loši. Škola je imala samo nekoliko učionica i veoma jednostavna nastavna učila. Medjutim, 2003 godine vlada tibetske autonomne pokrajine je obezbedila miliona juana za izgradnju infrastrukture škole. Osim toga, dogradjena je i opremljena najsavremenijom opremom učionica za daljinsku nastavu. U njoj djaci na internetu i satelitskoj televiziji prate nastavnu iz razvijenih krajeva zemlje. U razgovoru sa našim novinarom oni su istakli da danas idu u školu opušteno i sa radošću.

Na Tibetu se u današnje vreme mogu često videti škole sa savremenom opremom kao što je osnovna škola u naselju Lulang. Obrazovanje u ovom području zabeležilo je veliki napredak zahvaljujući velikoj pažnji vlade autonomne pokrajine i podršci svih krajeva zemlje.

Zamenik sekretara Komiteta komunističke partije u srezu Djangzi u području Žikaze na Tibetu gospodin Liu Dongčang je iz Šangaja došao u ovaj region da bi pomogao u izgradnji Tibeta i izmedju ostalog zadužen je i za obrazovanje. Po dolasku na Tibet, on je uložio maksimum napora u poslove prosvete. Stupio je u vezu sa brojnim preduzećima i službama u unutrašnjosti Kine i od njih skupio donacije u vrednosti od 1.8 miliona juana za poboljšavanje infrastrukturne izgradnje škola u srezu Djangzi. Govoreći o svom radu, on je istakao:

Mi smatramo da obrazovanje predstavlja osnov za preporod Tibeta i zbog toga smo mu poklonili veliku pažnju nakon dolaska na Tibetu.

Zahvaljujući naporima vlasti Tibeta na svim nivoima i podršci preduzeća i službi iz unutrašnjosti Kine, obrazovanje na Tibetu je ne samo poboljšano, nego je takodje došlo do promene u shvatanju Tibetanaca o obrazovanju. Seljaci i stočari narodnosti Zang su videli kakve su promene znanje i obrazovanje doneli u ovaj region i u njihov život, te mnogi od onih koji nekada nisu posvećivali veliku pažnju školovanju danas podstiču svoju decu da steknu što veće obrazovanje.

Solangdžid je učenica trećeg razreda Druge srednje škole u srezu Djangzi. Našem novinaru je ispričala da su njeni roditelji nepismeni stočari, ali da njoj i njenoj mladjoj sestri daju veliku podršku u školovanju. Ona je takodje ukazala na činjenicu da su prema propisima Državne prosvetne službe, svi udžbenici u svim srednjim i osnovnim školama na Tibetu besplatni.

Nastavni program u školi koju Solandžid pohadja je opširan, a učitelji ove škole su uglavnom poreklom sa Tibeta i drže predavanja na tibetanskom jeziku. Od svih predmeta, Solandžidu se najviše svidja programerstvo i nastava kineskog i engleskog jezika. Danas ona, kako se pohvalila, može da vodi jednostavnu konverzaciju na engleskom jeziku sa stranim turistima. Govoreći o svojoj želji da se upiše na univerzitet, ona je navela:

Sada mi imamo povoljne uslove za školovanje. Imamo kompjutere, učimo engleski i kineski jezik i još mnoge druge predmete. Imam želju da još više proširim svoja znanja i da se upišem na univerzitet.

Poslovi u oblasti obrazovanja na Tibetu se brzo razvijaju i obuhvaćenost obaveznim devetogodišnjim obrazovanjem je u velikom stepenu povećana. Trenutno u ovom regionu ima više od hiljadu škola na raznim nivoima, a procenat obuhvaćenosti obrazovanjem dece u školskom uzrastu je iznad 87 odsto.

Funkcioner Zavoda za obrazovanje i fiskulturu u Lasi gospodin Djajonsandin je iskusni pedagog sa tridesetogodišnjim stažom. Govoreći o razvoju u oblasti obrazovanja na Tibetu, on je ne krijući radost naveo da se današnji obrazovni poslovi na Tibetu ne mogu uporediti sa onima od pre nekoliko decenija:

Pre demokratske reforme na Tibetu nije postojalo obrazovanje u pravom smislu te reči. Kineska vlada je u Lasi 1952. godine osnovala prvu osnovnu školu. Prema podacima iz oktobra ove godine, u Lasi je ostvarena potpuna obuhvaćenost školske dece devetogodišnjim obaveznim obrazovanjem i u osnovi iskorena nepismenost medju mladim ljudima.

Sangdjajongdin je naveo da je u poslednjih 10 godina država Tibetu uputila više od 400 miliona juana kao specijalna sredstva za obrazovanje i da su ona iskorišćena za izgradnju i preuredjenje osnovnih i srednjih školama, kao i za uspostavljanje stanica za prihvat informacija sa satelita. Kineska vlada je istovremeno pojačala infrastrukturnu izgradnju visokih škola i izgradnju internet mreže na univerzitetima i poslala veliku grupu nastavnika i upravnih kadrova.

Osim toga, neke provincije u unutrašnjosti Kine su takodje aktivno pružile podršku i pomoć razvoju obrazovnih poslova na Tibetu.

Kako je saopšteno, do 2010 godine, u autonomnoj pokrajini Tibet će biti ostvarena stopostotna obuhvaćenost dece školskog uzrasta obaveznim devetogodišnjim obrazovanjem i potpuno iskorenjena nepismenost medju mladim ljudima.