|
|
 |
 |
| • Dragi prijatelji, KRI počinje svoju redovnu emisiju za područje prethodne Jugoslavije... | |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
| (GMT+08:00)
2005-08-19 12:59:12
|
 |
|
Profesor Maklaik iz nacionalnosti Kirgiz(2)
cri
Sredjivanje jezika je veliki i dugotrajan posao. Kad počnem da radim na tome, potrebno je da čitam i analiziram veliku količinu materijala, i zato mogu da spavam samo po 5 sati dnevno. Ali ja volim da to radim, jer smatram da obavljam značajan posao. Za mene je veliko zadovoljstvo da pripadnici narodnosti Kirgiz mogu da dobro vladaju istorijom sopstvene nacionalnosti i da čitaju knjige koje sam ja napisao.
Profesor Maklaik je sada generalni sekretar Sindjangškog instituta za kulturu i istoriju nacionalnosti Kirgiz, direktor redakcije časopisa «Jezik i prevod» i generalni sekretar Kineskog instituta za izučavanje epopeje «Manas». Zbog velikih obaveza uglavnom ga je teško naći. Njegova supruga, gospodja Guniša, nam je rekla: Godine 2003. jednog dana po podne njegov kolega mi je saopštio da je Maklaik teško bolestan. Odmah sam otišla u njegovu kancelariju, i zatekla ga kako sedi u stolici, držeći u rukama papire, ali nije mogao ni da govori. Lekar je rekao da je bolestan usled velike iscrpljenosti i da je potrebno da se dobro odmori. Medjutim, u bolnici je nastavio da radi na izdavanju «Rečnika kineskog i kirgistanskog jezika». U toku njegovog boravka u bolnici rečnik je izašao iz štampe. On je sa velikim zadovoljstvom, kao svoju bebu, poljubio taj rečnik.
U stanu profesora Maklaika, na površini od oko 60 kvadrata, rasporedjen je jednostavni nameštaj, ali svugde ima puno knjiga. Sin Mušajiang je novinarima ispričao kako je njegov otac skoro svu ušteđevinu iskoristio za kupovinu knjiga ili za izučavanje jezika. Prema njegovim rečima:
Otac je napisao mnogo dela i rado pomaže drugima. Njegov najveći uticaj na mene je taj da me uči da se uvek ispravno ponašam. On sam ne priča kakav čovek treba da postanem, ali po njegovim rečima i delima dobro shvatam kako treba da se ponašam kao čovek, naglasio je sin profesora Maklaika.
Ćerka profesora Maklaika, Šaridan, je takodje rekla da njen otac često radi do duboko u noć i da se ne odmara čak ni vikendom. Skoro svo slobodno vreme koristi samo za rad. I prema njenim rečima, i ona i brat su po mnogo čemu pod jakim uticajem oca. Posle fakulteta Šaridan se dobrovoljno vratila u rodno selo gde se zaposlila kao nastavnica, kako bi pomogla da što više kirgistanske dece izadje iz zabačenih planinskih područja.
Od malena pamtim rečenicu oca a to je da: čovek obavezno treba da ima znanje.
Tokom naše posete, profesor je od umora zaspao. Ostavili smo ga da se dobro odmori.
|
|
|
