U autonomnoj pokrajini Guangsidžuang na jugu Kine postoji mesto po imenu Sanjiang gde su planine zelene a priroda prelepa. To je jedano od mesta gde žive pripadnici narodnosti Dong. Sanjiang je mesto gde ima puno vode, a uz reke su rasporedjena sela narodnosti Dong. Kada udjete u neko od sela ove narodnosti možete viditi lepe gradjevine i čuti fantastične pesme, a takodje možete probati neke od izvrsnih specijaliteta, koji po malo imaju kiseo ukus. U današnjem programu povešćemo vas da posetite selo narodnosti Dong.

Za pripadnike ove narodnosti vrlo je važan dobar izbor mesta gde će stanovati. Obično se trude da izaberu mesto koje je na sunčanoj strani, kao i selo koje se nalazi uz reku i planinu na kojoj rastu fikusi i jele. Stoga se njihova sela obično nalaze okružena zelenilom. U selu je obično veoma mirno. Rano izjutra, kada se podigne para sa reka, selo izgleda kao da se nalazi medju oblacima, te čovek ne može a da ne pomisli kako pripadnici narodnosti Dong žive u raju.

Kada udjete u selo narodnosti Dong, primetićete da su crne gradjevine izgradjene veoma pricizno. Pravilno rasporedjeni crepovi, krovni venci, krivudavi hodnici pokazuju značaj koji pripadnici Donga pridaju lepoti. Na ulazu u selo morate da prodjete preko mosta koji predstavlja pravo remek-delo preciznog projektovanja pripadnika narodnosti Dong. Ovaj most izgleda kao hodnik preko reke. Na dva kraja i u sredini mosta su izgradjeni paviljoni za odmor i zaštitu od vetra i kiše. Zato takav most i nosi naziv most zaštićen od vetra i kiša.

Medju mostovima u selima narodnosti Dong najpoznatiji je most u Čengjangu, podignut ispred sela Čengjang. Most čine dva paviljona koja stoje na dva kraja mosta i tri u sredini mosta. Paviljoni imaju različite oblike. Iz dalaka se može videti da su neki visoki a neki niski, a kada se približite, može se videti da su po obliku potpuno drugačiji. Često se može videti, kako tu, na mostu, nekoliko starih žena narodnosti Dong, oslonjene na ogradu, mirno vezu a u njihovoj pozadini stoje mali hramovi u kojima su postavljeni bogovi mostova koji čuvaju bezbednost sela.

Devojka Jang Janzi koja je poreklom iz porodice narodnosti Dong i radi u muzeju za ekosredinu u San Jiangu nas je upoznala sa istorijom mosta Čengjanga. Ona je objasnila:

Izgradnja mosta Čengjang je počela 1912. godine. Izgradnja je trajala 12 godina, a sam projekat je komplikovan i most izgleda veličanstveno. Prema običaju narodnosti Dong, u svakom selu treba da ima zgrada a preko reke most. Ranije se most zvao FENGŠUI, a zbog funkcije da prolaznike štiti od vetra i kiše kasnije je promenio ime.

Kada predjete preko mosta, ulazite u selo narodnosti Dong. Zgrade sa uglastim krovovima nejednako su rasporedjene medju poljima, močvarama, šumama od bambusa i zemljištima na kojima je zasadjeno povrće. Ponekad guske zaplivaju rekom i njihovi zvuci probiju mir i tišinu koja obično vlada. Kada šetate po selu, možete primetiti mnoge tragove istorije koji čine kao da ste se vratili u prethodnih stotinu godina. Na primer, žene narodnosti Dong peru veš pored reke i drvenom varjačom ga udaraju kako bi ga bolje oprale. Svaka porodica ima kameni mlin, preslicu, tkački razboj, vodenicu od bambusa.

U selu narodnosti Dong vlada tišina i mir, a osim toga može se primetiti i da tamošnji stanovnici vole skromne i jednostostavne boje. Crepovi su crni, a vrata i prozori su u originalnoj boji. Ljudi nose nošnje crne boje. Samo neke mlade devojke nose nošnje plave boje. Jedina svetla boja je cveće crvene boje koje devojke stavljaju u kose.