Naš novinar se nedavno susreo sa gospodjom Basan koja se upravo vratila iz severnog dela Tibeta gde je imala predstavu. Ova Tibetanka koja ima lep i čisti glas, je jedna od najomiljenijih pevačica na Tibetu, koja je zbog svoga glasa dobila nadimak Slavuj u vojsci. Pa da vas upoznamo sa njom.

Gospodja Basan koja radi u umetničkom ansanblu u tibetanskoj vojnoj oblasti je poslednjih godina postala nova zvezda na tibetanskoj viroravani. Njen glas se karakteriše širokim dijapazonom, čistoćom i slatkoćom, gracioznošću i dramatičnošću. Njeno pevanje je kao tok vode sa planinskog izvora. U zemlji je njena muzička pojava izazvala veliku pažnju. Na Tibetu, kada se pomene ime Basan, skoro svako je čuo za nju. Ljudi je oduvek uporedjuju sa najpoznatijom pevačicom na Tibetu, Cajdanzoma, i čak su je prozvali tzv. malom Cajdanzoma.

Basan je rodjena u običnoj seoskoj porodici na periferiji glavnog grada tibetanske autonomne pokrajine Lase. Danas ona ima 37 godina. I njena majka je popularna pevačica u svome rodnom mestu, koja takodje ima lep glas. Kada je Basan bila mala, išla je sa majkom da napasa stoku i tako je slušala i naučila mnoge lepe tibetanske narodne pesme. Na prostranoj stepi mala Basan je pevala slobodno kao mala ptica. Medjutim, profesionalna pevačica je postala zbog svoje starije sestre - Sanden. Sanden je svojevremeno preporučila svoju 12-togodišnju sestru za pevačicu u umetničkom amsamblu u srezu. Sanden je rekla da, iako mladja, njena sestra ima dar za pevanje koji je već pokazala. Prema rečima Sanden, Basan je propevala još kada je imala 6 godina. Roditelji su je uvek vodili sa njima kada su radili na polju. Za vreme odmora ona je uvek pevala seljacima.

Posle toga, sreski umetnički amsanbl je Basan poslao u umetničku školu gde je sistematski učila muzičku teoriju. Četvorogodišnji život u toj školi ostao joj je u dubokom sećanju jer je savladala mnoge teškoće i svojom upornošću i talenatom završila školu sa odličnim rezultatima. Posle završetka škole ona je ostala u toj školi i postala učiteljica muzičkog.

Medjutim, njena želja je bila da postane pevačica i da peva i pleše na sceni. Tada je vojni ansambl tibetanske vojne oblasti izrazio želju da je primi na mesto vojne pevačice. Saznavši to, Basan nije znala šta treba da radi, jer je po prvi put čula ime tog amsambla i nije mogla da se odluči. U to vreme sestra joj je pomogla. Ona ju je usmerila i naučila da ceni pruženu priliku. Uz pomoć svoje sestre Basan je odlučila da stupi u vojni ansambl na Tibetu i tako je postala vojna pevačica gde je i ostala narednih 16 godina. Od prvog dana rada u vojsci, Basan je za oficire i vojnike izvela na stotine umetničkih tačaka u pograničnim kasarnama. Njihovi aplauzi i smeh doneli su joj snagu i želju da dalje nastavi sa pevanjem.

Basan je svojim upornim radom više puta osvajala nagrade na takmičenjima i na nivou cele zemlje, kao i na vojnim takmičenjima.