Od tada je Erbul Kan najpre otvorio fabriku za preradu boba u gradiću Dabančeng, a zatim je otvorio prodavanicu u gradu Urumučiju. Medjutim, bob marke Snežne planine nije imao prodaju kao što je Erbul Kan očekivao. Sumirajući pouke iz toga, Erbul Kan je zaključio da uzrok tome leži u slaboj tehnologiji i lošoj ambalaži. Zato se činilo da je bob slabog kvaliteta.

Videvši to Erbul Kan je prestao sa svojim poslom i počeo je da uči kod majstora. Savladavši potrebnu tehnologiju za preradu boba započeo je tehnički preobražaj svoje fabrike za preradu boba.

Jednog dana dok je radio u fabrici, čuo je staru pesmu «Devojke iz Dabančenga». Tada je dobio ideju da marku svoga boba preimenuje u «Devojke iz Dabančenga».

Pesmu «Devojke u Dabančeng» je adaptirao kineski narodni muzičar Vang Luobin pre 60 godina na osnovu lokalne narodne pesme. Zato je Erbul Kan mogao da registruje marku «Devojke iz Dabančenga» za svoj proizvod. U septembru 2000. godine on je noseći svoj bob preradjen novom tehnologijom ponovo učestvovao na medjunarodnom sajmu u Urumučiju.

Erbul Kan nije pretpostavljao da će ovoga puta njegov bob marke «Devojke iz Dabančenga» biti na sajmu odmah rasprodat. Trgovci nekih zemalja su sa Erbul Kanom potpisali sporazume o narudžbini. Mnogi trgovci su ovaj bob počeli da zovu devojčinim bobom. Posle toga bob marke «Devojke iz Dabančenga» je našao mesto u svim supermarketima u Urumučiju. Erbul Kan je uspeo i postao je bogat. Sada još više razmišlja o svom poslu.

Moja fabrika je sve veća i veća, a proitvodnja ne može da zadovolji potražnju.Takodje, za preradu biram samo kvalitetno zrno. Sklopio sam sporazume sa seljacima da oni grubo prerade bob za vreme zimske pauze kod kuće, a potom ga mi u fabrici detaljno preradimo.

Videviši novinara u prodavnici, neke mušterije su se povremeno ubacivale sa par reči, ističući da uspeh Erbul Kana nije odvojiv od njegove iskrenosti koju je nasledio iz porodice. U očima svoje supruge Ajsegul, Erbul Kan poseduje karakter iskrenosti koji je nasledio od svog oca, a ona je takodje i veoma ponosna na stvaralački duh svoga muža. Ona je navela:

On je veoma taletovan. Nije bilo lako u toku razvoja naše proizvodnje boba marke «Devojke iz Dabančenga». Planiramo da i dalje razvijamo posao i da proizvodimo još više i još bolji bob.

Trenutno je Erbul Kan izgradio fabriku za preradu boba na prostoru od 5000 kvadratnih metara, i sa godišnjom proizvodnjom od 2 hiljade tona boba. Kao i Erbul Kan, i drugi stanovnici u gradiću Dabančeng proizvodnjom boba i svojim velikim trudom rade na izgradnji svoga lepog zavičaja. Zemljak Erbul Kana, 63-godišnji Ujgurac Zunur je objasnio:

Poslednjih godina je došlo do velikih promena u gradiću Dabančeng. Ranije smo živeli u kućama od blata i imali smo poteškoće da se prehranimo. A sada ne brinemo ni za hranu ni za odeću. Mnoge porodice poseduju i automobile. Mislim da danas živimo u raju koji smo ranije samo sanjali.