|
Na prometnoj ulici koja nosi naziv «Omladina» u glavnom gradu Tibetanske autonomne pokrajine Lasi postoji nekoliko kafana. Svakog dana u podne jedan stari Tibetanac dolazi u ovdašnju kafanu, popije kafu i vrati se kući. Ovaj starac se zove Sjaguokandžu Jisibandan. U današnjem programu ispričaćemo vam o tome kako ovaj stari Tibetanac provodi dane nakon što se iz inostranstva vratio na Tibet.
Sjaguokandžu Jisibandan je svojevremeno bio jedan od živih buda u poznatom tibetanskom hramu Džefeng. Kada je imao 7 godina počeo je da marljivo studira tibetansku književnost i budizam. Sa 20 godina ušpesno je položio potrebne ispite i dobio budističku titulu Gesi. Tako je postao talentovani kaludjer sa potpunim budističkim znanejm.
Kada se Sjaguokandžu Jisibandan spremao da produži svoje studije, došlo je do promena u njegovom hramu i zbog toga je bio prinudjen da napusti domovinu i započne lutanje po inostranstvu. Tada nije mogao da pretpostavi da će narednih 35 godina proživeti u emigraciji.
Prvih nekoliko godina života u inostranstvu, Sjaguokandžu Jisibandan je vodio lutajući život a posle toga se nastanio u planinskoj zemlji Švajcarskoj i započeo stabilan život. Sećajući se tih dana on je ispričao da kada bi u Švajcarskoj pao sneg i sve postalo belo, javila bi mu se jaka nostalgija prema Tibetu pošto su bele planine i hladan vazduh činili da se priseti i oseti lepu zimu na Tibetu. O tim momentima on je ispričao:
Iako je tamo bilo lepo, to nije bio moj rodni kraj jer nisam znao njihov jezik, a životni običaji su različiti, i zato sam Švajcarsku osećao kao drugi svet. Činilo mi se da je tamošnja zima jako duga i da uvek pada sneg. U tim trenucima Tibet mi je još više nedostajao.
Sjaguokandžu Jisibandan je 28 godina proživeo u Švajcarskoj. Tamo se oženio i dobio sina, i bio zauzet svakodnevnim poslovima i obavezama. Tada je radio kao čuvar u jednoj bolnici gde je razgovarao sa starim bolesnicima i negovao ih.
Sjaguokandžu Jisibandan je dobrodušan čovek koji je od malena prihvatio budizam. On je voleo svoj posao u Švajcarskoj i sprijateljio se sa mnogim ljudima. Iako je njegov život u inostranstvu postao stabilan, ipak je u njegovom srcu zauvek bila prisutna misao na svoju domovinu –Tibet. Prema njegovim rečima, svaki Tibetanac koji živi u inostranstvu, preko radija, časopisa i drugih medija prati promene na Tibetu i očekuje priliku za povratak u svoj rodni kraj. Medju tim ljudima uvek postoji jedna stalna tema razgovora a to je povratak u rodni kraj.
Sjaguokandžu Jisibandan je takodje nestrpljvo očkivao da se vrati u svoj rodni kraj i okupi sa rodjacima. 1993. godine njegova žena je teško oblelela. Radi njenog lečenja i radi ostvarenja njene poslednje želje da se vrate u domovinu, Sjaguokandžu Jisibandan je 1994. godine završio svoj lutajući život u inostranstvu i sa svojom ženom se vratio u Lasu.
|
