Selo Jiajuj je bogato poljoprivrednim resursima i stanovnici žive bogatim životom. Pre nekoliko godina selo Jiajuj je postalo poznato po svojim utvrdama u koje dolaze sve više i više turista. Seljački stanovi su veliki , imaju i brojne poljoprivredne proizvode,i bez većih troškova mogu da prime turiste i obezbede im hranu i smeštaj.

Dolazak turista u ovo tibetansko selo je donelo dovoljno prihoda ovdašnjim seljacima i istovremeno im je obogatilo život.Neki su naučili da govori tipičan kineski jezik, a neki od njih govore i malo engleski. 37-godišnja domaćica Jiajanglamu nam je objasnila:

Zahvaljujući razvoju turizma povećani su naši prihodi. Godišnji prihod iznosi nekoliko desetina hiljada juana. Kontaktiramo sa ljudima iz raznih krajeva zemlje i sveta. Govorimo o hrani, neki gosti često dolaze u kuhinju da nas uče kako da spremimo njihove specijalitete.U hranu gostiju iz Hong Konga moramo da dodamo više ulja i soli.

Seljaci iz sela Jiajuj su otvereni i govorljivi zato većina od njih dugo živi. Kada smo obišli ovo planinsko selo sreli smo se sa mnogim ljudima starim oko 70 ili 80 godina koji su radili na polju sa osmehom na licu. Kada vide nepoznate ljude uvek ih sa osmehom pozdravljaju rečima « Džasidere». To na tibetanskom jeziku znači srećno. Zato se gosti uvek osećaju dobrodošlim i sa setom napuštaju ovo mesto.

Bračnom paru Džaou Sjaolin se mnogo svidelo ovo selo, pa su odlučili da se ovde naseli za stalno.

U tibetanskom selu Jiajuj ovaj bračni par je proživeo više od tri meseca gde su videli kako ljudi uvek lepo raspoloženi žive u utvrdama. Postepeno srez Danba je postao raj u njihovom srcu koji nikada neće moći zaboraviti. Na kraju su oni odlučili da napuste savremeni život u južnom kineskom gradu Guangdžou i presele su se u srez Danba. O tome Džou je rekao:

Ranije kada smo prolazili kroz ovo selo ono je bilo maltene pusto a nama je i tako bilo prelepo. Počeli smo da fotografišemo selo tokom različitih godišnjih doba pa smo stavivši ove slike na Internet privukli veliku pažnju.