Ljubav prema stepi

Autonomna pokrajina Unutrašnja Mongolija se nalazi na severu Kine. Ona obuhvata površinu od 1183 hiljade kvadratnih kilometara, što je 12 odsto od ukupne teritorije Kine. Broj stanovnika u ovoj pokrajini je iznad 23 miliona. Većinu čine pripadnici mongolske nacionalne manjine, ali ima i pripadnika korejske, ujgurske, davorske narodnosti kao i pripadnika ostalih 46 nacionalnjih manjina.

Melodija '' Ljubav prema stepi ''se izvodi na nacionalnom instrumentu naših sunarodnika mongolske narodnosti. Ovaj instrument se zove Matoućin. Telo ovog jedinstvenog žičanog instrumenta je u obliku pravog trapeza a na gornjem delu vrata je ugravirana konjska glava, zbog čega je ovaj instrument i dobio ime Matoućin, jer Matou na kineskom jeziku znači '' glava konja ''. Instrument ima dve žice napravljene od po 40 do 60 dlaka konjske grive. Ovakve žice se razlikuju od svilenih žica i proizvode niske i mukle tonove.

Sedlo sa ugraviranim cvetom

Mongolska nacionalna manjina se smatra za narod koja živi na leđima konja. Konj zauzima važno mesto u njihovom životu. Zato je danas moj izbor melodija pod nazivom '' Sedlo sa ugraviranim cvetom '' koja govori o posebnoj ljubavi naših mongolskih sunarodnika prema konju.

Melodija '' Sedlo sa ugraviranim cvetom '' takođe se izvodi na nacionalnom instrumentu mongolske narodnosti—žičanom instrumentu Matoućin. O ovom instrumentu postoji jedna dirljiva priča. Vrlo davno, jedan pastir je odgajao prekrasnog belog rasnog konja. Na jednom takmičenju, beli konj je osvojio prvo mesto. Saznavši za to, knez je pastiru oduzeo konja, a zatim je u svojoj palati priredio grandioznu proslavu. U želji da se pred prisutnima pohvali svojim trofejom, knez je uzjahao konja. Ali, čim se popeo na njega, konj ga je zbacio. Naljutivši se, knez je naredio da konja ubiju. Kad je čuo da je konj ubijen, pastir je bio veoma tužan. Tokom noći, pastir je sanjao konja koji je oživeo i koji mu reče: '' Dragi moj gazda, ako želite da vas uvek pratim, molim vas da od mojih kostiju napravite muzički instrument. Sutradan je pastir od kostiju i grive konja napravio instrument ''matoućin'', kako bi se svirajući na njemu uvek sećao svog omiljenog konja.