Sinđiangujgurska autonomna pokrajina je mesto gde živi najviše muslimana u Kini. Medju 13 narodnosti koje žive u ovome regionu, pripadnici 10 narodnosti su muslimanske veroispovesti. Broj muslimana u toj autonomnoj pokrajini je iznad deset miliona ljudi. U poslednje vreme u Kini je počelo sprovodjenje zakonskih propisa o religijskim poslovima. U razgovoru sa novinarom Šežepujiang je to posebno napomenuo. On je naglasio:

Sada su svi religijski poslovi zagarantovani zakonom, i zato su regularni. Mislim, rekao je on, da u sadašnjem kineskom društvu vlada zakonodavstvo i demokratija.

Pre osnivanja nove Kine, u Sinđiangujgurskoj autonomnoj pokrajini bilo je samo 50 Ađi – vernika za hodočašće u Meki, a posle više od 50 godina, svake godine preko hiljadu vernika putuje u Meku na hodočašće. Damaola Šežepujiang je objasnio da je bio u Nigeriji, Francuskoj, Saudijskoj Arabiji i drugim zemljama radi religijskog učenja i kulturne razmene. On je naveo da je sve to mogao da realizuje zahvaljujući olakšavajućim okolnostima koji vladaju u sferi veroispovesti u Kini.

Islamski fakultet u Sinđiangu je specijalna religijska škola za osposobljavanje visokih ličnosti za džamije u raznim krajevima te autonomne pokrajine. Šežepujiang je često pozivan na fakultet da drži predavanje. Sa svojim bogatim iskustvom i znanjem on je postao omiljeni predavač kod studenata. Zamenik direktora tog fakulteta Žebudužek je ovako ocenio njegov rad:

Ceo njegov život je povezan sa religijom, i on se striktno ponaša prema zahtevima u Kuranu i nikada nije prekršio muslimanske obrede. On aktivno prenosi norme ponašanja « iskrenosti, dobrodušja i lepote» koje stoje u Kuranu. Takodje je svojim dobrodušnim ponašanjem uticao na druge ljude i zadobio njihovo poštovanje.

Većina Šežepujiangove dece je završila fakultet. Sin i unuk su takodje profesionalne verske ličnosti. Medjutim jedan sin je postao narkoman i zbog toga je on veoma zabrinut. Na različite načine je pokušavao da vrati svoga sina na pravi put i čak ga je zakleo ispred Kurana. Na kraju sin je dirnut očevom iskrenošću i naporima, odlučio da se izleči. Sada je on ne samo prestao sa uzimanjem droga, već je postao i uspešni trgovac. Gospodin Mahmutišang je Šežepujiangov zet. On je rekao da je njegov tast dobrog zdravlja i da dugo živi zahvaljujući svojoj veri i stavu prema životu.

Pao je mrak. Zazvonilo je zvono iz džamije. Šežepujiang je morao da ide u džamiju na bogosluženje. Mi smo ga ispratili do vrata, a njegova dva studenta su nastavila da prate starca.