Maola na jeziku koji se govori u sindjang-ujgurskoj oblasti znači Ahon. Samo oni koji poseduju mnoga znanja i imaju veoma visoka moralna načela dpbijaju naziv Damaola. Prema muslimanskim verskim načelima vernik mora da svakog dana pet puta obavlja službu u pravcu svete Meke, a svakog petka treba da dolazi u džamiju na molitvu. Već skoro stogodišnji Damaola Šežepujianga svakog dana dolazi u džamiju na bogosluženje. Takav stav govori o njegovoj iskrenosti prema islamu a s druge strane i o njegovom stavu prema životu.

Početkom prošlog veka Šežepujianga se rodio u mestu u kotlini Turufan u sinđiangujgurskoj autonomnoj pokrajini, u jednoj porodici u kojoj je vladala jaka religijska atmosfera. Njegovi preci su bili poznati Damala. Kada mu je bilo 7 godina, počeo je da se školuje u religijskoj školi. Zatim je došao u poznati grad Kaši u Sinđiangu da studira na fakultetu islamskih nauka. Posle završetka fakulteta on se vratio u svoj rodni kraj i postao je Maola. U 80-tim godinama prošlog veka on je postao imam u jednoj velikoj džamiji u glavnom gradu Urumučiju u toj autonomnoj pokrajini. Imam u muslimanskoj veroispovesti zauzima visoki položaj i obično je zadužen za religijske poslove u jednom regionu ili u jednoj džamiji.

Damaola Šežepujiang je nizak čovek na čijem se mršavom licu vide neobični doživljaji iz njegove prošlosti. U dva predusredljiva oka ogleda se velika mudrost. Dok govori o prošlim dešavanjima, njegova dugačka brada često zadrhti sa promenama njegovog duševnog stanja.

Džamija gde radi Šežepujiang je poznata džamija u gradu Urumučiju i zove se Janghang. Ova džamija se nalazi u mestu južno od grada u zoni gde uglavnom žive muslimani. Džamije je zelena zgrada sa osamougaonim krovom podignutim u specijalnom gradjevinskom stilu. Krov je u obliku polumeseca, pozlaćen je, a porculanske cigle su na spoljnom zidu poredjane u redu. Na četvorougaonim stubovima koji se nalaze u džamiji, vratima, krovu i stubovima iscrtane su i izgravirane raznobojne slike.

Džamija ima istoriju više od sto godina. 90-tih godina prošlog veka na džamiji su postali vidljivi znaci vremena. Kao imam u džamiji Šežepujiang je dobio želju da tokom svog života renovira džamiju. On nije očekivao da će tako brzo doći do rezultata kada je lokalnoj vladi izneo predlog o renoviranju. Nedavno je odgovarajuća ustanova izdvojila specijalna novčana sredstva za renoviranje i proširenje džamije. Čuvšti to stari Šežepujiang se veoma obradovao. U toku renoviranja, bez obzira na vetar i kišu, ovaj starac je svakoga dana dolazio na gradilište sve do završetka radova. Renovirana džamija zauzima površinu od 3000 kvadratnih metara i tokom službe može da primi hiljadu ljudi. Šežepujiang je objasnio:

Lokalna vlada je odvojila novčana sredstva u vrednosti od više od dva miliona kineskih juana od kojih smo renovirali džamiju koja je sada lepa kao dvorac.

Sada kada Šežepujiang dolazi u džamiju, dugo vremena se tamo zadržava i u veoma radosnom raspoloženju obilazi džamiju. Šežepujiang, kao Damaola, se oduvek pridržava svojih principa. Kada siromašne porodice zamole da čita molitvu za venčanje ili sahranu on im uvek besplatno izlazi u susret. Svake godine on je preostao ugalj, koji je džamija dobijala na poklon, delio onima koji imaju poteškoća u životu. On je i nekoliko desetina mladih ljudi koji nisu imali posao, angažovao u džamiji kao privremene radnike. Kako često ističe, mladi ljudi koji su zaposleni, ne idu putem kriminala.Da bi ovi privremeni mladi radnici mogli spokojno i na miru da obavljaju svoje poslove rade, on je zaposlio njihove žene u okolnim restoranima. Takodje, kada dodje do prirodnih stihija, on uvek poziva ljude da sakupljaju novčane priloge i predmete za pomoć nastradalima.