Kina je zemlja sa 56 narodnosti. Među 1.3 milijarde stanovnika, 91% čine pripadnici naroda Han. S obzirom da ukupni broj pripadnika drugih 55 narodnosti čini svega 9% celokupne populacije, uobičajeno je da ih zovemo nacionalnim manjinama.

Tibetanska narodnost je jedna od 55 kineskih nacionalnih manjina. Upravo slušate snimak radio programa na tibetanskom jeziku koji je naš novinar snimao tokom boravka ovoj autonomnoj pokrajini. Na Tibetu je uobičajeno da slušate radio emisije ili gledate TV programe na tibetanskom jeziku?u školama se čuje kako đaci na tibetanskom jeziku čitaju zadane tekstove; a ukoliko prošetate po ulicama, videćete table na kojima su imena firmi ili brojevi kuća ispisani i na standardnom kineskom i na tibetanskom jeziku. U stvari, i u mestima gde žive druge nacionalne manjine posetilac ima slične doživljaje kao i na Tibetu.

U proteklih 55 godina od kada je osnivana NR Kina, kineska vlada dosledno sprovodi politiku ravnopravnosti, jedinstva i zajedničkog prosperiteta svih naroda koji žive u ovoj zemlji. Ova politika se realizuje putem sistema pokrajinske autonomije. U Kini, pet od ukupno 34 provincijskih administrativno-teritorijalnih jedinica čine autonomne pokrajine. To su Unutrašnjo-mongolska autonomna pokrajina, Sinđang-ujgurska, Guangsi-džuanska, Ningxia-hujska i tibetanska autonomna pokrajina. Pored pomenutih 5 regiona, u mnogim provincijama postoje autonomni srezovi. Sve nacionalne manjine u svojim naseljima potpuno uživaju sva prava autonomnog upravljanja. Danas se, na preko 50% kineske teritorije sprovodi politika nacionalne autonomije.

Prema kineskom Ustavu, Kina sprovodi sistem nacionalne pokrajinske autonomije u okviru politike nacionalnih poslova. Ovaj sistem je stupio na snagu nakon osnivanja NR Kine. 80-tih godina prošlog veka, kineska vlada je izradila Zakon o nacionalnoj pokrajinskoj autonomiji. O glavnom sadržaju ovog zakona, funkcioner Državnog komiteta za poslove narodnosti Kine, gospodin Vang Ping je našim novinarima saopštio:

Sistem nacionalne pokrajinske autonomije znači da pod jedinstvenim rukovodstvom centralne vlade, nacionalne manjine u svim naseobinama uspostavljaju sopstvenu administrativnu upravu i uživaju sva prava takve autonomije. 2001. godine, Zakon o nacionalnoj pokrajinskoj autonomiji je revidiran, čime je podignut značaj sistema pokrajinske autonomije, i poboljšana mnoga pravna rešenja. O tome je gospodin Vang Ping rekao: '' U revidiranom Zakonu sistem nacionalne pokrajinske autonomije se uzima za jedan od osnovnih političkih sistema naše države, a njime je takodje propisano i jačanje privredne pomoći nacionalnim manjinama, naročito pomoći u oblasti finansija, poreza i očuvanja teritorijalnih resursa.''

Pored toga, prema kineskom Ustavu, nacionalne manjine imaju prava da u skladu sa potrebama običaja i karakteristika svojih narodnosti izrade odgovarajuće regionalne propise. Na primer, u nekim pokrajima, devojke i mladići mogu da se venčaju dve godine ranije od godina starosti određenih u Ustavu. Kineski Zakon o populaciji i planskom radjanju je jedan od osnovnih političkih smernica kojim se kontroliše rast kineske populacije. Medjutim, da bi država mogla da garantuje povećanje priraštaja nacionalnih manjina, dala je pravo autonomnim pokrajinama da same izrade zakone vezane za politiku kontrole radjanja.