U jugozapadnom delu Kine u provinciji Sečuan nalazi se autonomna pokrajina Liang Šan Ji, u kojoj živi najveći broj pripadnika nacionalne manjine, tj. milion i 500 hiljada. Pošto je legenda o Prazniku baklji potekla iz ovog kraja, praznično slavlje u Liang Šanu je najsvečanije. I pre no što se približi mesec jun po lunarnom kalendaru, narod Ji već počinje da obavlja sve poslove neophodne za proslavu praznika: goji svinje i ovce za klanje pre praznika; nabavlja sve potrebne stvari, priprema specijalno brašno od ječma. Tada su devojke nasjveselije, jer su zauzete kupovinom lepih tkanina i pravljenjem haljina ukrašenih raznim ukrasnim predmtima.

Ke Ćju Bu je momak koji pripada ovoj nacionalnoj manjini. On je ispričao da prvog dana Praznika bklji, 24. juna po lunarnom kalendaru, ljudi moraju da zakolju svinje i ovce i naprave brašno od ječma. Uveče svaka porodica zakolje kokoške i izvuzče najduže pero, te stavi na njega nekoliko kapi kokošje krvi, a zatim ga zapali. Nakon toga, članovi porodice koristeći ovo zapaljeno pero upale sve baklje, te započnu da sa upaljenim bakljama šetaju ispred svinjca, štale i oko svoje kuće, moleći se da i sledeće godine svi članovi porodice i stoka budu zdravi. Tako počinje proslava Praznika baklji.

Ke Ćju Bu je u kazao da je drugi dan praznika najživlji, jer je tada dan za zaljubljene. Devojke izražavaju sovju ljubav pomoću alkohola.

"Obično momci daju poklone devojkama, ali na Praznik baklji, devojke su te koje imaju hrabrost. Ako je neka devojka tajno zaljubljna u nekog momka, tokom praznika, ona mu kupuje alkohol. Taj čin ima dva zančenja: prvo, ona voli ovog momka; drugo, ako su i njene prijateljice zaljubljenje u istog maldića, mogu da, bez međusobne ljubomore, i one kupe tom momku alkohol. Onda dolazi i do takmičenja, jedna mu pokloni jedan sanduk alkohola, druga dva, i sve stave pred njega".

Nije teško videti, da manjina Ji mnogo voli alkohol. Ali, momak ne sme da popije sav alkohol, već samo onaj koji je dobio od devojke koja mu se sviđa.