 Tibet je čudesna zemlja, njegove planine, jezera, hramovi i dvoraci su pokrivana tajna boja zbog religije. Većina Tibetaca koji žive u Tibetu veruje Budizam iz Tibeta, njihovi najpobožniji način vere je postanje kaluđere koji zauvek žive u hramu. U današnjim programu, govori ćemo tradicionalni svadbeni običaji na Tibetu.
Do 1959. godine, iako je na Tibetu monogamija bila glavna forma braka, postojale su i zajednice jednog muškarca sa više žena, kao i jedne žene sa više muževa.
Uporedo sa promenom političkog i ekonomskog poretka, izmenjen je i bračni sisitem Tibetanaca. Na Tibetu se sada sklapaju brakovi između jedne žene i jednog muškarca. Mladići i devojke slobodno se zabavljaju i sami odlučuju o svom budućem životu dvoje. S ceremonija venčanja je sa tradicionalnim nacionalnim karakteristikama. 
Posle upoznavanja, momak i devojka, najpre moraju da zamole živog buda da pogodi da će njihov brak biti srećan. Zatim jedno od njih zamoli nekog od rodjaka ili kuma, da noseći Hada-belu svilenu vrpcu i druge poklone i daju proscu svoju belu svilenu vrpcu. Dve prodice će zatim odrediti dan za svečano proglašenje ovog braka. Tog dana one će razmeniti poklone i odredjene sume novca i potpisati ugovor o braku. Na kraju će odrediti dan venčanja.
 Na dan venčanja, rodjaci mladoženje na konjima dolaze po mladu. A roditelji devojke prema svojim mogućnostima daju devojci miraz. Kada devojka dodje do kuće budućeg muža, seda zajedno sa njim na odredjeno jastuče. A rodjaci i prijatelji im prilaze i prinose poklone Hada, rakiju i druge darove u znak čestitanja. Mlada i maldoženja tek u ponoć mogu da udju u svoju novu kuću. Ali, moraju najpre da se uzajamno darivaju rakijom da zajedno pevaju, kuneći se da će zauvek biti zajedno. U roku od tri meseca posle venčanja, maldoženja mora da prati mladu do roditeljske kuće gde zatim obje borave nekoliko dana. Time se završava ceremonija venčanja na Tibetu.
|
