Možda vam je poznata činjenica da će u 2008. godini u kineskoj prestonici Pekingu biti održane Olimpijske igre. To će biti još jedna odlična prilika za ponovno okupljanje najboljih sportista iz celog sveta. Međutim, možda ne znate da će u 2008. godini biti održana jedna međunarodna aktivnost---Svetski etnografski skup, na kojem će se okupiti svetski etnolozi. Ovaj sastanak će biti održan u prekrasnoj provinciji Jun Nan, koja se nalazi u zapadnoistočnom delu Kine i koja obiluje specifičnim nacionalnim karakteristikama. Održavanje tog sastanka u Kini označava da je kineska etnografska nauka već zadobila svetsko priznanje.

Svetski etnografski skup je organizovala Internacionalna unija antropoloških i etnografskih nauka, i do sada je ova konferencija održana već 16 puta. To je ujedno i okupljanje na najvišem nivou u oblasti etnografije i antropologije širom celog sveta. Kina je počela da učestvuje na 13. sastanku ove konferencije, i nakon toga je uvek slala svoje naučnike da učestvuju u međunarodnoj razmeni, i da tom prilikom celom svetu predstave situaciju u oblasti kineske etnografije. To je ne samo doprinelo unapređenju kineskih spoljnih kontakata u sferi etnografije, već je takođe doprinelo i razvoju istraživanja.

Etnografska nauka je važna sastavna komponenta društvenih nauka, odnosno to je nauka koja akcenat stavlja na praktično i teorijsko istraživanje, i stoga igra važnu ulogu za uspostavljanje društvene forme u jednoj državi.

Na kraju 19. veka Kina se preko inostranstva upoznala sa etnografskom naukom, i tek posle desetine godina, kineski naučnici su u okviru istaživanja kineskog seoskog društva, i istraživanja društvenih oblika u vezi sa kineskim nacionalnim manjinama postigli važne rezultate, čime su za osnivanje kineske etnografije položeni dobri temelji.

Posle formiranja nove Republike Kine 1949. godine, etnološka istraživanja u Kini su umnogome napredovala. Jedno za drugim otpočelo se sa razvojem etnografske nauke koja uključuje identifikaciju kineskih narodnosti, istraživanja o društvu i istoriji kineskih nacionalnih manjina i slično. Ovi uspesi u istraživanju, u uslovima postojanja 56 narodnih manjina u Kini, pomogli su vladi u sprovodjenju politike o autonomnom upravljanju koja odgovara kineskim relanim prilikama, u regionima gde žive razne narodnosti.

Do osamdesetih godina 20. veka, istraživačka oblast kineskih etnologa je dalje proširena, tako što je akcenat stavljen na uticaje privrednog razvoja na tradicionalnu kulturu nacionalnih manjina, i na razmenu između narodnosti na celom svetu. Profesor sa Odeljenja za etnografiju pri Centralnom nacionalnom fakultetu gospodin Džang Haijang nam je ispričao:

"Stvaramo novu kulturu i gradimo moderno društvo putem istraživanja kineske istorije i tradicionalne kulture nacionalnih manjina. Istovremno treba da pojačamo komunikaciju i kontakte sa inostranstvom, jer je za kineski privredni razvoj potrebno razumevanje nacionalnih kultura, religije, društva i tržišta u inostranstvu, a za to je potrebno da kineski etnolozi vode istraživanja u stranim zemljama."