U jednom starom tradicionalnom stambenom kompleksu u Pekingu, u čijem se centru nalazi dvorište sa tri strane okruženo sobama, postoji jedna posebno uređena sobica, u kojoj na zidu vise razni odevni predmeti i ukrasi kineskih južnih nacionalnih manjina. Devojka Jabusangka iz narodnosti Đi Nuo je kreatorka i vlasnica odeće u ovoj sobici, a ovaj pekinški tradicionalni stambeni kompleks pripada njenom momku. Jabusangka, njen momak i njegovi roditelji zajedno stanuju ovde.

Narodnost Đi Nuo je nacionalna manjina koja broji oko 20 hiljade pripadnika, uglavnom nastanjenih u selu Đi Nuo u provinciji Jun Nan u jugozapadnom delu Kine. Zašto Jabusangka, koja je svoje detinjstvo provela u Jun Nan-u, sada živi u Pekingu. Želevši da saznam odgovor na ovo pitanje, zakucao sam na glavna vrata njenog staništa.

Ovaj kuća građena u pekinškom tradicionalnom stilu se nalazi u jednoj tihoj ulici u starom delu grada Pekinga. Sada je već rana zima, i celo dvorište je prekriveno zlatnim lišćem koje tek što je opalo. Jabusangka me je veselo dočekala ispred vrata obučena u vatiranu jaknu koja je pratila liniju tela. Ova visoka i mršava devojka, lepog lica, odmah me je upitala:" Da li ti je hladno? Uđi u sobu". Toga dan stvarno nije bio hladan dan u Pekingu, a zbog sunčevih zraka, čak je bilo i malo toplo. Naravno nije neobično da je ovako vreme za nju ipak hladno, pošto je ona odrasla u provinciji Jun Nan, gde je klima tokom cele godine kao u proleće, te tako ranije nije imala priliku da se navikne na zimu u severnom gradu Kine.

Jabusangka je došla u Peking iz daleke provincije Jun Nan zbog romantičnog susreta. Pre 5 godina, kada je bila student prve godine na jednom univerzitetu u Kun Mingu, glavnom gradu Jun Nana, ona se slučajno našla u objektivu kamere jednog čoveka, i tako je počela ova romantična priča.

Njeni sadašnji momak je visok i simpatičan čovek narodnosti Man koji je forografisao Jabusangki u Jun Nanu. On je svojevremeno studirao na Pekinškom filmskom univerzitetu, odseku za fotografiju. Tokom prakse u Jun Nan-u, njega je privukla ova lepa devojka sa specifičnim stilom i on je poželeo da je slika. Tako ju je tajno slikao, a onda tražio kako bi joj dao fotografije.

Taj čovek je Tan Hongtvej, stidljivi čovek sa dugom i gustom kosom, koji ne voli puno da razgovara. Njegov karater se jako razlikuje od Jabusangke. Njegov predak je bio funkcioner tokom vladavine poslednje feudalne dinastije Ćing, i zato do sada njegova porodica još uvek stanuje u pekinškoj tradicionalnoj kući. Govoreći o momentu kada su se sreli, Tan je ispričao:

"U tom trenutku me je privukla njena odeća, ponašanje, osmeh i sve ostalo. Tako postepeno smo započeli našu vezu. U mom srcu ona je jedna izuzetno jednostavna i iskrena, veoma ljupka devojka."

Četiri godina koje su proveli na univerzitetu je bio period za oboje kada su samo mogli da misle jedno na drugo, bez mogućnosti čestih susreta. Nekada bi Tan Hongvej posetio svoju devojku u Kun Mingu koji je udaljen više od hiljade kilmometara od Pekinga. A nekada bi Jabusangka došla do Pekinga vozom koji je putovao tri dana. Pošto se Jabusangka bavi kompjuterom, posle diplomiranja, izabrala je da radi u jednom kompjuterskom preduzeću u Kun Mingu. Međutim, posle pola godina odustala je od ovoga posla i uz podršku svoga momka, opredelila se za rad u Pekingu.

U Pekingu nije pronašla novo preduzeće jer ipak jako voli slobodni način života. Primetivši da se njena tradicionalna nacionalna odeća ljudima u Pekingu veoma dopada, došla je na ideju da se bavi šivenjem nacionalne odeće. Kao sve žene narodnosti Đi Nuo-a, Jabusangka ume da šije i prede. Pošto je živela u mnogonacionalnom poručju od detinjstva, može da stvara desetine različitih nacionalnih odevnih predmeta, na primer, izvrsne šalove, elegantne suknje i raznobojne pojase i slično.

Jabusangka je mi sa radošću saopštila da će za pola meseca ona i njen momak održati bračnu ceremoniju u njenom mestu rođenja. Na moje pitanje da li postoje neka ograničanja za mešoviti brak u narodnosti Đi Nuo, ona je odgovorila:

"Naša narodnost pripada manjini koja se zalaže za slobodu ljubavi i braka. Kada neko voli nekoga, ostali nemaju ništa protiv, svi smatraju da je to volja neba. Roditelji stoga samo direktno čestitaju rečima: ukoliko se volite, budite srećni zajedno."

Sada Jabusangka sprema odeću za venčanje. Razgovorala je sa svojim momkom, i odlučili su da se posle venčanja svake godine vraćaju u njeno mesto rođenja gde će provoditi oko tri ili četiri meseca. To je stoga što je tamo vrlo prijatno za život, tokom cele godine cveće je u cvatu a drveće zeleno.