 Narodnost Man je jedna od mnogoljudnijih manjina medju 55 nacionalnih manjina u Kini, i prema najnovijim podacima ova narodnost broji 9,8 miliona stanovnika koji su uglavnom skoncentrisani u severoistočnom delu Kine. Naš dopisnik je nedavno posetio pripadnike ove narodnosti u gradu Hetuala u mandžurskom autonomnom okrugu Sinbinu u provinciji Liaoningu, i tokom boravka u toj oblasti imao je prilike da u potpunosti oseti i doživi tamošnje specifične običaje. U okviru naše serije "Kineske nacionalne manjine", zajedno ćemo odšetati do tamo.
U kineskoj istoriji Hetuala je jedan od gradova koje je podigao Nuerhači, car iz poslednje feudalne dinastije Ćing. Ovaj grad ima istoriju dugu više od 400 godina i predstavlja jedno od mesta sa kojih je potekla narodnost Man. Iako je današnji grad Hetuala renoviran i izmenjen, lokalno stanovništvo još uvek čuva jednostavne stare običaje svoje narodnosti.
U gradu Hetuala ima mnogo turističkih vodiča obučenih u tradicionalnu mandžursku odeću. Naš turistički vodič gospođica Jangvej je jedna od tamošnjih Mandžurki, i ona nam je predstavila istoriju i spomenike ovoga grada :"U našem gradu ima nekih zgrada sa istorijom dužom od 400 godina, kao na primer bunar kralja Han i jedan deo starih gradskih zidina. Ove zidine su deo južnog grada, koji je najbolje očuvan. Bunar kralja Han je jedini bunar u gradu, a iako ima istoriju dugu više od 400 godina, drva koja sačinjavaju ovaj bunar još nisu istrulela." 
Kaže se da je voda u bunaru kralja Han jako bistra i može se videti dno, a takodje je hladna i osvežava. Stoga je dobro da je bunar dobro očuvan, te i danas ovdašnje stanovništvo može da ga koristi.
Grad Hetuala je izgrađen pored planine, a sa tri strane je okružen vodom, i predstavlja zgodno vojno i strategijsko mesto. Oko grada su podignuti visoki zidovi. Gradjevine u gradu su jednostavnog, elegantnog i praktičnog stila. Najveća gradjevina je glavni ulazni toranj za palatu Han u blizini zida kod severne kapije grada, i on predstavljaju tipičnu gradjevinu starih vremena, sa stilom koji odslikava sve karakteristike gradjevinarske umešnosti narodnosti Man, odnosno to je jedna petougaoni velika palata na dva sprata.
Kada stignete u grad Hetuala, ne možete a da ne posetite rodno mesto Neurhačia. Ovde se najbolje može osetiti karakterističan način življenja pripadnika narodnosti Man. "Stan koji liči na džep, krevet koji je sličan kineskom karakteru wan što znači deset hiljada, i dimnjak koji je na zemlji" su fraze koje najbolje opisuju način stanovanja Mandžuraca. Drugim rečima to znači da po obliku celo stanište izgleda kao džep, sa ulazom na istočnoj strani, a širi se na zapad kako bi se očuvala trajna temperatura unutra. Krevet se obično prostire u pravcu jug-zapad-sever i njegova funkcija je pored spavanja i sedenja takodje i da se koristeći ovom velikom površinom podigne temperatura u prostoriji. Dimnjak se ne gradi na krovu, nego na zemlji, van stana ili kuće, kako bi se produžio kanal kojim putuje dim i tako duže očuvala temperatura ispod kreveta.
Jedan lep i elegantni vrt sa vodom i planinom se nalazi iza grada Hetuala, i predstavlja novu scenu za upoznavanje sa običajima narodnosti Man. Kroz ovaj vrt turisti mogu saznati neke stvari o istoriji, kulturi i specijalnom načinu života mandžurske narodnosti. Gospodin Džao Ćixing iz adminstrativne uprave vrta nam je rekao :
 "U ovome vrtu pored istorijske i kulturne galerije postoji i običajni muzej Man naroda. Kroz eksponate i izložbe u istorijskoj i kulturnoj galeriji predstavljen je početak narodnosti Man, rođenje dinastije Ćing, kao i druge specifičnosti ove narodnosti i to uglavnom putem fresaka i drugih direktnih likovih formi. A u muzeju gde se prikazuju običaji ove manjine uglavnom su izloženi eksponati koji prikazuju izvanrednu običajnu kulturu i druge stvari narodnosti Man".
U vrtu se mogu videti i specijalna "tri neobična običaja" koja karakterišu ovu manjinu. Prva medju njima je lepljenje hartije na spoljnu stranu prozora. Pošto se i vrata i prozori kod ove narodnosti otvaraju na spolja, i lepljenje hartije na prozore se vrši sa spoljne strane. Na hartiju se potom namaže životinjsko ili biljno ulje, i tako se postižu još bolji efekti u zaštiti protiv peska i očuvanje temperature. Drugi običaj je da se "deca bese tokom rasta". Pripadnici Man narodnosti imaju običaj da decu stavljaju u kolevke, a kolevke potom da kače o grede na krovu kako bi iskoristili prirodnu snagu, tj. vazdušna strujanja za ljuljanje kolevke. Treći običaj je devojka sa " džakčićem sa duvanom", jer pošto ovde većina starih ljudi voli da puši, devojke ove narodnosti da bi iskazale veliko poštovanje prema starima, obično zapale cigaretu za njih, i povuku par dima kako bi videle da li je cigareta dobro upaljena. Vremenom tako postepeno nauče i same da puše. Medjutum, medju pripadnicima ove narodnosti devojke koje puše predstavljaju simbol marljivosti, a ne lošu sliku.
|
