 Tibet je čudesna zemlja. Zbog posebne religije u ovome regionu, ovdašnje planine, jezera, hramovi i dvorci su obavijeni mističnim bojama. Većina Tibetanaca koji žive na Tibetu veruje u tibetanski budizam, i po njihovom mišljenju najpobožniji način da se iskaže vera je da se postane monah i zauvek živi u hramu.
Luosang Cajrang je 14-togodišnji monah koji je tek nedavno pristupio monaškim redovima. Kada je naš novinar ispred hrama Žajbang Manastir u okolini grada Lase, sreo ovoga mladog monaha, on je uživajući u sunčevoj svetlosti zajedno sa svojim kolegama posmatrao turiste, i izgledalo je da je bio u dokolici. Videvši njegov radoznali izgled koji je sačuvao nevinost deteta, naš novinar je započeo razgovor sa njim o životu u hramu.
Kako je našem novinaru ispričao, monaški život u hramu je sličan životu tokom studiranja u školi, jer i oni svakog dana moraju ići u školu, gde uglavnom studiraju tibetanski jezik i jednostavnije delove kanonških knjiga. I u manastiru ima nastavnika koji ih podučavaju i vode računa o njihovom životu. Pošto je Luosang mladji od drugih, njegovi školski zadaci nisu teški, i osim učenja, ima vremena za ravnovrsne aktivnosti u slobodno vreme. Ponekad igra fudbal i košarku sa drugim monasima, a takođe čita i neke knjige o književnosti. Govoreći o svojim interesovanjima, Luosang·Cajrang je sa vidnom radošću ispričao:
 "Imamo radio, tako da možemo slušati razne programe, uključujući i one na tibetanskom kao i na kineskom jeziku. Meni se jako sviđaju sapunske opere i filmovi o kungfuu. Ovde boravim već tri godine, a treba da studiram i u narednih deset godina."
Tokom razgovora jasno je bilo da ovi monasi smatraju hram za vrstu škole-internata. Ovo shvatanje je uvreženo u mišljenju tibetanske narodnosti, pošto su ovdašnji hramovi počev od starog doba oduvek bili mesto za prenos kulture i znanja, i u staro doba, kada su Tibetanci želeli da stiču znanje, morali su da postanu monasi. Iako je sada opšte obrazovanje već počelo da se širi, za proučavanje materijala o tradicionalnoj kulturi, hramovi su još uvek najbolje mesto pošto su tamo ovi materijali najbolje očuvani.
U hramovima za tibetanski budizam studiranje obično obuhvata učenje teorije budizma, astronomskog kalendara, umetnosti muzike i slikanja, tibetanske medicine i mnogih drugih znanja. Monasi koji uče u hramovima mogu prema svojim interesovanjima da odaberu pravac usavršavanja. Nakon pohadjanja obaveznih časova, moraju da prodju striktne ispite, i mogu da diplomiraju tek kada polože potrebne ispite.
Izuzev budističkih kanonskih knjiga, ostale predmete mogu sami da biraju, a mogu birati i svoje predavače. Većina nastavnika u hramovima su stari monasi sa puno iskustva koji ne samo što podučavaju svoje studente školskom gradivu, već su istovremeno i njihovi vodiči za moralno ponašanje, a istovremeno i duhovni savetnici.
Garang je nastavnik u Žajbang Manastiru, njegova dužnost je podučavanje novih monaha u studiranju budističkih kanonskih knjiga. On je o svom radu našem novinaru ispričao:
|
