Srbija je krajem jula 2011. usvojila program kojim se definišu strateški ciljevi za formiranje nove aviokompanije po predlogu konsultantske kuće „Dilojt". Kao idealno rešenje predviđeno je da sam „Jat ervejz" formira zavisno društvo. Tada je planirano da se, nakon sprovedenog postupka prenosa imovine i prava, vlasnički udeo „Jata" preneo bi se na državu.
Prošle godine, radna grupa Vlade Srbije, oformljena da nađe rešenje za "Jat ervejz", saopštila je da će "Jat ervejz" imati 739 zaposlenih, od toga 156 pilota i kopilota i 200 članova kabinskog osoblja. Razlika od 600 zaposlenih u odnosu na sadašnje stanje neće biti rešena otkazima već suptilno: motivacijom za dobrovoljni odlazak. "Jat ervejz" je, prema zamisli radne grupe, trebalo da leti ka 33 destinacije u 22 države. Poslovni prihod od prevoza nekih milion i po putnika (povećanje od 11 odsto) iznosiće 16,2 milijarde dinara, ali ukupan gubitak je planiran na 15 miliona evra, dvostruko menje nego 2011. godine.
Proletos je saopšteno, međutim, da od aprila kreće restrukturiranje kompanije u svim segmentima. To znači smanjenje broja zaposlenih i troškova, ali i izmene ugovora sa "Jat tehnikom", "Su-portom" i "Jat keteringom".
U planu spasa srpske nacionalne avio-kompanije je i iznajmljivanje četiri mlazna aviona "Erbas" A319 sa 134, odnosno A320 sa 164 sedišta i dva manja turbopropelerska ATR72-500 za regionalni saobraćaj, koji bi prema planu trebalo da se pojave na linijama Jat ervejza već od juna.
Ljudi koji se bave vazdušnim saobraćajem skreću pažnju da "Jat ervejz" kao nacionalna avio-kompanija ne može da se gleda izolovano, već isključivo u okviru sistema avio-saobraćaja na nivou države, koji u osnovi čine Jat ervejz, Aerodrom "Nikola Tesla" – Beograd, Jat tehnika, Direktorat civilnog vazduhoplovstva (DCV) i kontrola leta (SMATSA – Serbia and Montenegro Air Traffic Services Agency). Pored njih tu su i firme poput Jat keteringa, Su-port za opsluživanje letova, Aerodrom "Konstantin Veliki" u Nišu, NIS kao dobavljač goriva... Oko 4.000 zaposlenih, uglavnom visokoobrazovanih ljudi sa međunarodno priznatim licencama – statistika kaže i još četiri puta toliko članova njihovih porodica – i u tome upravo leži odgovor na pitanje da li državi Srbiji treba ili ne treba nacionalna avio-kompanija, tvrde analitičari.
Udeo Jat ervejza na domaćem, srpskom tržištu, bio je više od 60 posto, a sada je do 30 procenata
U međuvremenu, tokom letnje sezone u kojoj Jat ervejz održava i redovan linijski i čarter saobraćaj, flota od – na papiru – 10 boinga 737-300 i četiri regionalna ATR 72 nategnuta je do maksimuma i svako "ispadanje" aviona iz saobraćaja je za posledicu imalo velika kašnjenja od po nekoliko časova u redovnom saobraćaju. U čarter letovima beležena su još duža zadržavanja.
Na kraju, ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić izjavio je nedavno u Gornjem Milanovcu da je u toku nabavka šest aviona za "Jat ervejz", i naveo da je Vlada Srbije donela zaključak po kome "Jat ervejz" ostaje nacionalna kompanija.
Dug kompanije od 170 miliona dinara ostaje državi, a između 500-700 zaposlenih po najboljim uslovima imaće mogućnost da ode u penziju, dok ostatak ostaje da radi", kazao je Mrkonjić Tanjugu krajem aprila 2013. Odmah potom, predstavnici Vlade u Beogradu najavili su i mogućnost izdavanja aerodroam "Nikola Tesla".
Čuli smo srpsko iskustvo, dugo više od šest godina, u vezi privatizacije državne avio-kompanije. U nastavku emisije, donosimo sažet pregled stanja u NR Kini.
